Zbog klimatskih promena, mnoga listopadna stabla ranije opadaju. Međutim, rizik od kasnih prolećnih mrazeva i dalje je visok, a učestalost ekstremnih suša se očigledno povećava. Vrste drveća koje mogu brzo da se oporave nakon oštećenja od mraza mogu imati prednost u budućnosti, pokazuje studija Švajcarskog saveznog instituta za istraživanje šuma, snega i pejzaža VSL.
Prolećni mrazevi su oduvek bili opasnost za listopadno drveće. Naročito kada se pojavljuju novi listovi jer je ovo najosetljivija faza na mraz. „Iako se mnogo govori o štetama od mraza, nejasno je koliko to utiče na naše drveće“, kaže Frederik Baumgarten, bivši dr. student na VSL. Takođe je nejasno zašto neka stabla rano opadaju uprkos riziku od mraza i kako bi klimatske promene mogle uticati na to u budućnosti. To je ono što su on i njegovi kolege istraživači želeli da saznaju.
U tu svrhu, Baumgarten je izveo eksperiment na otvorenom. Koristio je dvogodišnja stabla u saksiji od četiri autohtone vrste: divlje trešnje, hrasta lužnjaka, graba i evropske bukve. U nedeljnim intervalima, stavljao ih je u toplotnu komoru na nekoliko dana da bi simulirao topli period i naterao ih da ispiraju u različito vreme — malo ranije ili malo kasnije od kontrolnih stabala koja su ostavljena u prirodnim uslovima. Ubrzo nakon nicanja listova, izazvao je veštački mraz u hladnoj komori sa dva različita intenziteta, što je izazvalo odumiranje listova. Zatim je presadio sva stabla napolju i pratio njihovo oporavljanje.
Rezultati Frederika Baumgartena objavljeni su u Functional Ecologi. Drveće koje je kasnije olistalo bilo je više pogođeno veštačkim mrazom. Čak i bez tretmana mraza, njihov razvoj i rast zaostajali su za onima koji su se ranije ispirali. U šumi ne bi mogli da se takmiče sa drugim jedinkama i vrstama. Ako bi, s druge strane, olistala nekoliko dana ranije, mnoga stabla bi mogla dobiti više biomase. Ali tada je prirodni rizik od mraza još veći, a povrh toga, neke vrste su doživele veće napade lisnih uši. Ovo pokazuje da se optimalno vreme za nicanje listova u proleće postavilo između ove dve granice za svaku vrstu drveća tokom evolucije.
Međutim, mraz nije podjednako veliki problem za sve vrste, pokazao je eksperiment. „Bio sam zapanjen koliko se neke vrste mogu oporaviti od oštećenja od mraza“, kaže Baumgarten. Istina je da su sva smrznuta stabla rasla manje brže od nezamrznutih. Ali divlja trešnja i hrast su imali dobre strategije za suočavanje sa mrazom: drveće divlje trešnje formiralo je novi izdanak sa samog dna, a hrastovi imaju mnogo rezervnih pupoljaka koji mogu brzo da se otvore kada prvi set listova umre. Za grab, međutim, 30% nije preživelo mraz. I bukve su bile teže pogođene, formirale su sitnije listove i imale su tanju krunu.
Sposobnost oporavka od mraza omogućava vrstama poput hrasta i divlje trešnje da opadaju ranije tokom godine uprkos riziku od mraza, pokazuje eksperiment. Klimatske promene bi ovu sposobnost mogle učiniti važnijom u budućnosti. Često postaje toplije ranije tokom godine i neka listopadna stabla danas opadaju znatno ranije što rezultira ovim „lažnim prolećima“.
U međuvremenu, rizik od ekstremnih događaja kao što su kasni mrazevi će verovatno ostati bar isto toliko visok. To znači da će vrste otporne na mraz u budućnosti moći bolje da se afirmišu protiv vrsta osetljivih na mraz, posebno kada se tokom iste godine dogodi drugi stres, kao što je ekstremna suša. Ovo bi dugoročno promenilo naše šume. „Vremenom bi se mogla uspostaviti nova zajednica vrsta koja je bolje prilagođena mrazevima“, kaže Baumgarten.
