Godine 1934. američki entomolog Elvud Cimerman, tada student na Berkliju, učestvovao je u „Mangarevanskoj ekspediciji” u Polineziju. Među uzorcima koje je sakupio bile su tri male (4 mm), narandžasto-braon usamljene pčele pronađene na cvetovima tahetahe u arhipelagu Tuamotu.
Primerci su neometano ležali u muzeju Bernis P Bišop u Honoluluu sve do 1965. godine kada ih je pregledao čuveni specijalista za pčele prof Čarls Mičener opisao kao vrstu nove za nauku: Hilaeus tuamotuensis, ili Tuamotuova maskirana pčela, iz porodice Colletidae.
Kako su ove male pčele stigle do Francuske Polinezije bila je misterija: njeni najbliži poznati rođaci živeli su u Australiji, Novoj Gvineji i Novom Zelandu, više od 3.000 km zapadno od Tuamotua. Štaviše, nova vrsta nikada više nije sakupljena i za nju se strahovalo da je izumrla – sve do danas.
Sada, 59 godina kasnije, na zagonetku je odgovoreno u novoj studiji objavljenoj u časopisu Granice u ekologiji i evoluciji.
„Ovde pokazujemo da, uprkos skoro deceniji uzorkovanja pčela na Fidžiju, postoji čitava grupa vrsta koja nam je do sada letela iznad glave. Istražujući nove tehnike uzorkovanja, otkrili smo zračenje nepoznate vrste Hilaeus maskiranih pčela u krošnje šume“, rekao je dr Džejms Dori, predavač na Univerzitetu Volongong i pomoćni predavač na Univerzitetu Flinders i glavni autor studije.
„Sa ovim pčelama možemo da rešimo misteriju: preci H. tuamotuensis stigli su do Francuske Polinezije skačući po ostrvu preko Fidžija i jugozapadnog Pacifika.“
Novo u nauci
Tamo, tim autora opisuje osam novih vrsta Hilaeusa, otkrivenih između 2014. i 2019. u Pacifiku i koje su DNK barkodiranjem i morfologijom pokazale da su srodnici Tuamotuove maskirane pčele – više nije anomalija.
Šest novootkrivenih vrsta su sa fidžijskog arhipelaga: nazvana je ravno lice, malo žuto-pegavo, i Navai’s Hilaeus sa ostrva Viti Levu, i belopegavo, otvoreno lice, i Veli’s Hilaeus sa Taveunija. Chuukov Hilaeus je otkriven na Chuuku u Saveznim Državama Mikronezije, a zlatno-zeleni Hilaeus na Tahitiju u Francuskoj Polineziji, 450 km jugozapadno od Tuamotua.
Tim je uspeo da otkrije novu vrstu samo uzorkovanjem iz krošnje drveća na ovim ostrvima. Prethodni pokušaji uzorkovanja bili su fokusirani na cvetne biljke na nivou tla, koje nove vrste izgleda izbegavaju. Takođe je iznenađujuće to što izgleda da nova vrsta preferira crveno cveće, jer je osetljivost većine pčela na crveno svetlo slaba.
„Tek kada smo doneli veoma dugačke mreže na Fidži i počeli da sakupljamo sa drveća, počeli smo da pronalazimo naše misteriozne pčelice. Možda ne treba da se čudimo kada etimologija Hileja može značiti ‘pripadanje šumi’,“ reče Dori.
Uskoro se očekuju još otkrića
Stotine ostrva se nalaze između Fidžija i Francuske Polinezije, na primer Tonga, Samoa, Kukova ostrva i Valis i Futuna. Sada kada naučnici znaju da ih traže u krošnjama, očekuju da će otkriti još mnogo vrsta Hilaeusa na tim ostrvima.
Ali kako su pčele skakutale između ostrva? Njihov tipični domet leta je nepoznat, ali verovatno samo nekoliko kilometara.
„Pošto se većina maskiranih pčela gnezdi u šumi, verovatno je da su se splavarile između ostrva, posebno kada tropski cikloni ispišu mase biljnog materijala niz reke i u more. Takođe je moguće da su ih odneli jaki vetrovi, ali to bi bilo mnogo opasnije putovanje za naše male pčelice“, rekla je Dori.
Koliko davno su se desili ovi događaji raspršivanja, još uvek se ne može rešiti iz dostupnih DNK podataka. Niti autori znaju koliko su nove vrste česte na ostrvima za koja se čini da su endemske.
„[Nazvali smo Velijev Hilej] za veli iz fidžijskog folklora koji su moćni mali ljudi povezani sa šumama. Prikazi o velima su različiti i često su viđeni u pozitivnom svetlu, ali takođe mogu biti opasni, na primer, ako posekli ste njihova omiljena stabla. Dakle, naziv ima za cilj da izazove osećaj odgovornosti za zaštitu ovih novih šumskih vrsta i njihovih stabala“, podsetili su autori.
