Svakog dana, širom sveta, ljudi stavljaju ogromne količine hrane na hranilišta za ptice i druge divlje životinje.
Iako znamo da povezivanje sa prirodom koristi ljudskom zdravlju i blagostanju, naučnici još uvek znaju relativno malo o posledicama obezbeđivanja hrane za divlje životinje. Najnovije istraživanje mog tima, međutim, pokazalo je da hranjenje baštenskih ptica zimi izgleda da ih čini otpornijim na infekcije.
Zima može biti teška za male ptice. Tokom hladnih zimskih noći, male ptice snižavaju telesnu temperaturu za nekoliko stepeni. Iako bi ovo bilo smrtonosno za čoveka, štedi mnogo energije, pomažući pticama da prežive posebno hladne noći. Međutim, smanjenje telesne temperature je rizično, a hipotermične ptice se sporo bude i reaguju na predatora.
Pouzdano snabdevanje hranom u hranilicama za ptice može pomoći malim pticama da izbegnu glad i prežive oštru zimu. Naša prethodna istraživanja su pokazala da ptice koje imaju pristup hranilicama ne moraju toliko da snižavaju svoju noćnu telesnu temperaturu kao ptice koje nisu imale pristup hranilicama. Dodatna energija koju ptice dobijaju hranom koju obezbeđuju ljudi znači da ne moraju da rizikuju da postanu ozbiljne hipotermije.
Dopunsko hranjenje je kontroverzno jer takođe može negativno uticati na divlje životinje. Ptice se okupljaju na hranilištima, često u velikom broju, dolazeći u blizak kontakt jedna sa drugom. Neke studije sugerišu da su hranilice za ptice doprinele širenju zaraznih bolesti kao što je trihomonoza, koja je izazvala ogromnu smrtnost zelenih zeblji u Velikoj Britaniji sredinom 2000-ih.
Neki ljudi su takođe zabrinuti da hranilice za ptice mogu obeshrabriti ptice da nauče da same hrane hranu. Međutim, istraživanja sugerišu da dopunska hrana čini samo mali deo ishrane ptica i da ptice ne zavise od hrane koju obezbeđuje čovek.
Zanimalo nas je da li česta upotreba hranilica može ojačati imuni sistem ptica, čineći ih bolje opremljenim za borbu protiv infekcije.
Vakcinacija priprema naša tela da se suoče sa bolešću isporukom male doze virusa ili bakterije. Slično tome, redovno izlaganje malim dozama patogena na hranilištima – kao rezultat toga što zaražene ptice odlažu patogene na hranilice – moglo bi bolje pripremiti ptice za borbu protiv infekcije.
Dakle, istražili smo da li dodatno hranjenje može učiniti velike sise tolerantnijim na infekciju. U šumi u južnoj Švedskoj u oktobru 2022. postavili smo hranilice za ptice koje je rutinski posećivao veliki broj velikih sisa, zajedno sa manjim brojem plavih sisa, zebljika i čupavih sisa. Ove hranilice za ptice su se punile svakih nekoliko dana kako bi se obezbedilo stalno snabdevanje kikirikijem i semenkama suncokreta tokom cele zime.
U kasnu zimu, nakon što su ptice posećivale hranilice za ptice nekoliko meseci, uhvatili smo velike sise na zalasku sunca i dali im „lažnu infekciju“ — ubrizgavajući im malu količinu materijala iz ćelijskog zida bakterije. Ovo je podstaklo imuni sistem velikih sisa da pomisli da je napadnut od strane patogena, a da nije uneo nijednu od štetnih komponenti bakterije.
Istovremeno smo simulirali infekciju velikih sisa iz drugog dela šume, gde tokom zime nije bilo pristupa hranilištima.
Jedan od prvih odgovora tela u borbi protiv infekcije je podizanje telesne temperature i povišenje temperature. Dok su „zaražene“ velike sise spavale, tokom cele noći smo im merili telesnu temperaturu. Uporedili smo reakcije na groznicu velikih sisa koje su tokom zime posećivale hranilice za ptice sa reakcijama velikih sisa koje nisu posećivale stanice za hranjenje.
Otkrili smo da velike sise koje su koristile hranilice nisu povećale svoju telesnu temperaturu toliko kao velike sise koje nisu imale pristup stanicama za hranjenje. Iako je groznica važna u pomaganju telu u borbi protiv infekcije, podizanje telesne temperature zahteva veliko ulaganje energije. Groznica i povezana zapaljenja takođe uzrokuju izvesna oštećenja tela. Najbolji imuni odgovor je pažljiva ravnoteža podizanja odbrambenih snaga koje su dovoljno jake da se suoče sa invazivnim patogenom, a minimizira oštećenje tela.
Dakle, činilo se da se ptice koje se hrane dodatnom hranom adekvatno bore protiv „infekcije“ bez iskorišćavanja svojih dragocenih zimskih zaliha energije.
Iako smo otkrili da upotreba stanica za hranjenje čini velike sise tolerantnijim na infekciju, to bi takođe moglo omogućiti zaraženim velikim sisama da ostanu aktivne, šireći infekciju između ptica.
S druge strane, veći rizik od prenošenja bolesti na hranilicama može se suprotstaviti jačim imunološkim sistemom koje bi ove ptice mogle razviti zbog bolje ishrane hranom koju obezbeđuju ljudi u parkovima i baštama.
Možete smanjiti rizik od bolesti održavajući stanice za hranjenje čistima. Slijedite smjernice dobrotvornih organizacija za divlje životinje o tome kako postaviti stanicu za hranjenje i koju hranu staviti — i koju hranu izbjegavati. Velike sise su čest posetilac bašta u Evropi, tako da postoji velika šansa da hranilica za ptice privuče ove šarene ptice u vaš dom.
