Kao i ljudi, jezera su živi sistemi koji mogu patiti od brojnih problema, uključujući probleme sa cirkulacijom i disajnim putevima, infekcije, neravnotežu u ishrani i bolesti povezane sa toplotom. Bez lečenja, ova stanja mogu postati hronična, štetiti jezerskim ekosistemima i onima koji od njih zavise. Više od 12% svetske ljudske populacije, na primer, živi u krugu od 3 kilometra od jezera.
U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Zemljina budućnost, istraživači predlažu korišćenje terminologije i pristupa ljudskog zdravlja za procenu i lečenje problema svetskog jezerskog sistema. Na primer, jezera sa višestrukim zdravstvenim problemima mogu se okarakterisati kao „multimorbiditet“, a redovni pregledi slični ljudskim pregledima mogu pomoći u ranom otkrivanju problema u jezerima. Ove antropomorfne analogije, izvještavaju istraživači, mogu pomoći ljudima da se bolje povežu sa prirodom i zaštite je.
Neke zemlje sa visokim dohotkom imaju metode za procenu zdravlja jezera, ali tim je uveo globalni sistem klasifikacije po uzoru na sistem klasifikacije zdravlja ljudi Svetske zdravstvene organizacije.
Oni su koristili podatke iz LakeATLAS-a za skoro 1,5 miliona jezera širom sveta da bi ispitali jezerske bolesti cirkulacije (kao što su poplave i isušivanje), metaboličke (kao što su zakiseljavanje i salinizacija), nutritivne i respiratorne varijante – zajedno sa drugim vrstama poremećaja. Istraživači su kategorisali zdravlje jezera od odličnog do kritičnog. Oko 115.000 jezera ispari duplo više vode nego što ih primi, što dovodi u opasnost više od 153 miliona ljudi koji žive u blizini ovih jezera.
Neki zdravstveni simptomi jezera, kao što su cvetanje algi, ubijanje ribe i plutajuće zagađenje, lako su vidljivi putem procesa kao što je posmatranje satelita. Ali druge zabrinutosti mogu se otkriti samo dijagnostičkim testovima, koji, kao i dijagnostički testovi za ljude, mogu biti skupi.
Tim je preporučio dodatni skrining, uključujući testiranje uzoraka vode ili instaliranje jeftinih senzora, kako bi se dobila potpunija slika zdravlja. Oni su takođe primetili da su mnoga zdravstvena pitanja u jezerima široko poznata, ali još uvek nisu tretirana, posebno u zemljama sa nižim prihodima.
Naglasili su da postoji hitna potreba za započinjanjem koordinisanih, multidisciplinarnih tretmana za nezdrava jezera kako uslovi ne bi postali hronični ili kritični. Posebno treba dati prioritet prečišćavanju otpadnih voda, ublažavanju klimatskih promena i suzbijanju štete koju čine ljudi i alohtone vrste.
