Važno je šta vaša beba čuje. Čak i tokom spavanja, zvuci kojima je beba izložena mogu igrati veliku ulogu u razvoju jezika, posebno kod beba koje su u riziku od kašnjenja u govoru, kaže neuronaučnik sa Univerziteta Rutgers-Njuark.
Iako je dobro poznato da muzika i govor povećavaju sposobnost beba da uče, postoje čvrsti dokazi da određene kratke auditorne signale u okruženju bebe analizira mozak u razvoju i koristi se za usmeravanje formiranja mreža uključenih u obradu jezika.
Istraživač April Benasich, stručnjak za ranu plastičnost mozga koja proučava jezik i kognitivni razvoj beba, pokazala je da su bebe koje su bile pasivno izložene nizu kratkih negovornih zvukova jednom nedeljno tokom šest nedelja bile u stanju da preciznije identifikuju i razlikuju slogove i imali bolje jezičke rezultate sa 12 i 18 meseci u poređenju sa bebama koje nisu bile izložene tom izlaganju.
Njeni nalazi su objavljeni u časopisu Cerebral Cortek.
Studija je važna jer je prva koja pokazuje da pasivno izlaganje ne-govornim zvucima – koje sadrži male akustične prelaze u 10-ak milisekundi, slične onima koje omogućavaju bebama da otkriju da je jezik prisutan – olakšava formiranje i jačanje neuronskih veze koje su bitne za obradu jezika.
Prethodno istraživanje u Benasičevoj laboratoriji pokazalo je da je interaktivno izlaganje određenim auditornim znacima imalo značajan uticaj na kritične moždane mreže i da je vremenom poboljšalo pažnju i jezičke rezultate kod novorođenčadi. Ali žiri je još uvek bio u nedoumici da li će pasivno izlaganje beba istim vrstama zvukova uticati na jezičke mreže. U stvari, bilo je impresivnih uticaja i na obradu jezika i na kasnije jezičke rezultate. Rezultati sugerišu da podrška brzim sposobnostima auditorne obrade u ranom razvoju, čak i uz samo pasivno izlaganje, može pozitivno uticati na kasniji jezik.
„Sposobnost da se pasivno utiče na razvoj jezičkih mreža je veoma važan korak napred. Pasivna ruta pruža jednostavniju, jeftiniju alternativu za promovisanje optimalnih mreža, omogućavajući roditeljima priliku da podrže tipičan razvoj kod kuće, kao i nudi put do pristupačne intervencije. u klinici ili u ordinaciji pedijatra za bebe sa visokim rizikom za razvojne jezičke poremećaje“, rekao je Benasich, profesor neuronauke u Centru za molekularnu i bihevioralnu neuronauku u Rutgers-Njuark i prva u zemlji dodeljena katedra za razvojnu kognitivnu neuronauku.
Njeno prethodno istraživanje je pokazalo da se mere brze sposobnosti auditorne obrade mogu koristiti za identifikaciju beba sa najvećim rizikom od kašnjenja i oštećenja jezika, pružajući priliku da se interveniše i ublaži ishod.
Benasich veruje da neuronaučnici moraju da se kreću brže kako bi javnosti pružili alate za poboljšanje zdravlja mozga. U tom cilju, ona je suosnivala kompaniju pod nazivom RAPT Ventures, Inc. (RVI), koja je nedavno lansirala svoj prvi proizvod, RAPTbabi Smarter Sleep Sound Machine, dizajniranu da roditeljima pruži umirujuće, kognitivno podržavajuće zvučno okruženje za bebe i malu decu . Varijacija zvuka i tona mašine je ono što je čini efikasnom, rekla je ona.
„Bebama su potrebni mali zvučni prelazi koje mozak mora da analizira da bi razvili jezik“, objasnila je ona. „Njihov mozak je teško ožičen da analizira sve relevantne zvukove iz okoline koji dolaze. Ako su svi ti zvuci iste frekvencije, svi istog intenziteta, mozak bi mogao prestati da sluša ove važne varijacije koje bi mogle ometati stvaranje jezičkih mreža.“
Za Benašića, činiti važne nalaze neuronauke dostupnijim javnosti i zdravstvenim radnicima je kritičan deo njene misije kao naučnika i informiše o proizvodima koje njena kompanija stvara. „Osećam veliku odgovornost da to ostvarim, posebno kada se radi o razvoju mladih mozgova“, rekla je ona.
