Arahnofobija može naterati ljude da pobegnu kada vide smeđeg pustinjaka, crnu udovicu ili čak tatu dugih nogu, ali životinjski predatori pauka ne poznaju takav strah.
Zato su, objašnjava paleobiolog Džordž Poinar mlađi, neke vrste pauka razvile odbranu od obmane. Oni se maskiraju kao mnogo manje poželjan plen — mravi — a Poinarov nedavni rad u Istorijskoj biologiji predstavlja rani zapis o pauku koji oponaša mrava u fosilizovanoj smoli.
„Mravi su posebno dobra stvorenja za paukove da se pretvaraju da jesu — mnoge životinje smatraju mravi neukusne ili opasni za jelo“, rekao je Poinar, koji ima ljubaznost na Univerzitetu Oregon State Universiti College of Science. „Mravi su agresivni u sopstvenoj odbrani — imaju snažan ugriz, kao i otrov koji peče, i mogu da pozovu desetine srodnika u gnezdo kao saveznike. Pauci, u međuvremenu, nemaju hemijsku odbranu i usamljeni su, što ih čini ranjivim da budu love veći pauci, ose i ptice — grabežljivci koji bi radije izbegavali mrave. Dakle, ako pauk može da bude kao mrav, veća je verovatnoća da mu neće smetati.“
Pauci koji se maskiraju u mrave žive na mnogim lokacijama širom sveta, ali do sada je većina uspela da izbegne otkrivanje od istraživača fosila, kao i od predatora. Uzorak koji Poinar opisuje, a koji je nazvao Mirmarachne colombiana, bio je sahranjen u vrsti fosilizovane smole poznate kao kopal.
Kopal je manje zreo oblik fosilizovane smole od ćilibara, koji se rutinski datira na 25 miliona ili više godina. Ipak, kopal može biti star i do 3 miliona godina.
Starost smole u ovom slučaju, međutim, nije mogla da se utvrdi, rekao je Poinar, međunarodni stručnjak za korišćenje biljnih i životinjskih oblika života sačuvanih u ćilibaru za upoznavanje biologije i ekologije daleke prošlosti.
Blok smole sa kojim je radio, a koji je došao iz Medeljina, Kolumbija, bio je premali da bi se testirao na starost bez rizika da ošteti pauka iznutra. Poinar napominje da nema podataka o bilo kom trenutno živom pauku koji oponaša mrave koji je došao u Kolumbiju.
„Za pauke je izazov da ostvare ovu magičnu transformaciju u mrave“, rekao je on. „Mravi imaju šest nogu i dve dugačke antene, dok pauci imaju osam nogu i nemaju antene.
Da bi zaobišli te anatomske razlike, rekao je Poinar, pauci obično postavljaju svoje dve prednje noge na način koji je sličan izgledu antena. Ali broj nogu i odsustvo/prisustvo antena nisu jedine karakteristike koje razlikuju izgled mrava od pauka.
„Trbuh i cefalotoraks pauka su usko povezani, dok su kod mrava ekvivalenti ovih delova tela odvojeni uskim segmentom koji se zove peteljka“, rekao je Poinar. „I ima mnogo drugih manjih struktura koje treba modifikovati kod pauka da bi oni bili slični mravima. Kako se to postiže? Većina naučnika kaže da počinje mutacijom pauka, adaptacijom, a zatim prirodnom selekcijom.“
„Međutim, mislim da su uključeni i neki paukovi rasuđivanja i inteligencije, jer pauci često modeliraju svoje telesne promene prema određenim mravima u istom okruženju“, rekao je on. „U prvim danima nam je rečeno da su sve navike insekata rezultat instinkta, ali to više nije tako.
Nekoliko grupa pauka razvilo je sposobnost da izgledaju i ponašaju se kao različite vrste mrava, dodao je on. Postoje i pauci koji pokušavaju da se stapaju sa drugim insektima, kao što su muve, bube i ose.
Većina pauka kopitara pripada nekoliko porodica paukova lovaca, uključujući Salticidae ili paukove skakače. Primerak u kolumbijskom kopalu izgleda kao pauk skačući.
Pauci koji praktikuju mimikriju takođe potiču iz porodica Corinnidae (sunčani pauk), Thomisidae (cvetni pauk) i Zodariidae (pegavi ili mravlji pauk).
