Međunarodni tim istraživača postavio je pitanje o skretanjima tokom šetnje, nakon što je prethodna studija o socijalnom distanciranju tokom pandemije COVID-19 pokazala da se možda ne krećemo tako nasumično kako mislimo. Ovaj put, fokusirali su se na skretanja koja pravimo, analizirajući različite starosne grupe, kulturna okruženja i prostore.
Istraživači su otkrili jasnu sklonost ka skretanju ulevo (kontra-kazaljka), što je odgovaralo njihovim ranijim iznenađujućim rezultatima. Postavilo se pitanje zašto postoji ova sklonost. Inženjer Klaudio Felicijani, koji je bio na Univerzitetu u Tokiju tokom studije, ističe da je ovo bilo potpuno neočekivano.
Sklonost ka skretanju ulevo primećena je i ranije, na primer, u krugovima na koncertima teškog metala. U ovom istraživanju, istraživači su želeli da isključe potencijalne uticaje na ponašanje, kao što su akcije drugih ljudi ili način na koji je grupa bila zatvorena. Eksperimenti su sprovedeni u Španiji i Japanu, u otvorenim i zatvorenim prostorima, i među različitim starosnim grupama.
U jednom eksperimentu, 209 ljudi je zamoljeno da šetaju sami unutar heksagonalnog prostora napravljenog od stolica i stolova, čime je uklonjena mogućnost uticaja gužve. Tokom svih ovih testova, ostala je uočena skromna, ali statistički značajna sklonost ka skretanju ulevo. Ova sklonost nije bila pogođena dominantnom rukom ili nogom, niti polom ispitanika.
Jedini faktor koji je izazvao blagu varijaciju u sklonosti bila je starost. Mlađi ljudi su pokazali jaču sklonost ka kretanju ulevo, iako studija nije uključivala nikoga starijeg od sredine tridesetih. Istraživači još uvek nisu sigurni šta uzrokuje ovu sklonost, ali su isključili nekoliko mogućnosti.
Felicijani napominje da verovatno ne dolazi iz očiju, jer su pokušali da zaklone levo ili desno oko ispitanika, a sklonost je ostala. Takođe, neki su se pitali da li bi to moglo biti povezano sa velikim fenomenima poput Korijolisove sile ili Zemljinog magnetskog polja, ali to se čini malo verovatnim.
Sklonost ka skretanju ulevo možda ne deluje kao dramatično naučno otkriće, ali ima implikacije u raznim oblastima, od dizajna zgrada do planiranja evakuacije. Mesta poput aerodroma, muzeja, železničkih stanica, tržnih centara i stadiona mogu biti pogođena suptilnim preferencama kretanja, posebno kada se formiraju velike gužve.
Istraživači sugerišu da bi budući koraci mogli uključivati ispitivanje da li ova sklonost ostaje i u kasnijem životu ili među osobama sa poteškoćama u kretanju. Takođe, predlažu eksperimente u virtuelnoj stvarnosti kako bi se testirala ova sklonost, omogućavajući precizniju kontrolu nad senzornim ulazima.
Tim je takođe zainteresovan da vidi da li postoji sklonost ka skretanju udesno ili ulevo kod drugih životinja, iako su do sada samo neka istraživanja pronašla ovu pojavu, kao što su istraživanja mrava koji istražuju nepoznata gnezda.
