Lizozomi su kritični za ćelijsku degradaciju, a karakteriše njihov kiseli pH i niz hidrolitičkih enzima. Oni razgrađuju materijale kroz endocitozu, fagocitozu i autofagiju, reciklirajući osnovne komponente. Lizozomi takođe učestvuju u vitalnim ćelijskim procesima, a njihova disfunkcija doprinosi bolestima kao što su bolesti lizozoma, neurodegenerativni poremećaji i rak.
Pregled pod nazivom „Istraživanje biologije lizozoma: aktuelni pristupi i metode“ objavljen je u časopisu Izveštaji o biofizici.
Istraživačke metode i alati su razvijeni za proučavanje lizozoma u kultivisanim ćelijama, C. elegans i miševima, ključnim modelskim sistemima. U kultivisanim ćelijama, lizozomi se mogu okarakterisati i istražiti njihove funkcije. C. elegans, sa svojim kratkim životnim ciklusom i genetskim alatima, nudi jednostavan model za proučavanje lizozoma u razvoju i starenju.
Kod miševa, transgeni modeli koji eksprimiraju lizozomalne proteine pružaju uvid u funkciju lizozoma in vivo. Dok će dobro uspostavljeni alati nastaviti da doprinose proučavanju biologije lizozoma, neophodno je razviti nove testove za bolje razumevanje funkcija lizozoma u različitim fiziološkim i patološkim stanjima.
Metode i tehnike sažete u ovom pregledu pružaju osnovu za razumevanje biologije lizozoma i istraživanje potencijalnih terapijskih ciljeva.
