Svi smo bili u sličnoj situaciji – zaključate ulazna vrata po ko zna koji put u datoj nedelji samo da biste paničili nekoliko minuta kasnije kada se vozite na posao dok se borite da se setite da li ste zaista zaključali vrata.
Ako ovo zvuči poznato, niste sami, a takođe ne gubite razum. Nova studija objavljena u časopisu Neurobiologija učenja i pamćenja od strane psihologa sa Univerziteta Rajs otkrila je da većina ljudi bolje pamti određena iskustva, dok se druga iskustva, poput zaključavanja vrata za sobom, lakše zaboravljaju.
Međutim, priča nije baš tako jednostavna, tvrde istraživači Fernanda Morales-Calva, diplomirani student Rajs, i Stefani Lil, docent psiholoških nauka. Oni su sproveli studiju kako bi bolje razumeli kako funkcioniše ljudska memorija. Rekli su da ljudi imaju tendenciju da se fokusiraju na pamćenje određenih aspekata unutar iskustva više od drugih, kao što je velika slika onoga što se dogodilo, a ne detalji.
„Borba za pamćenje je jedna od onih stvari koje svi doživljavamo“, rekao je Morales-Kalva. „Ali kada je u pitanju razumevanje pamćenja, ima mnogo toga da se otkrije o tome kako ono zapravo funkcioniše. I postoji nova oblast istraživanja pamćenja koja pokušava da otkrije zašto pamtimo određene stvari bolje od drugih.“
Na primer, Morales-Kalva je rekao da se ljudi koji se osvrću na prošlu godinu možda sećaju da su radili mnogo različitih stvari, ali samo neke od njih bi mogle da se ističu sa velikim detaljima.
„Prethodno istraživanje je pokazalo da su ova nezaboravna iskustva za jednu osobu vrlo verovatno nezaboravna za drugu osobu, poput rođendanskih proslava, smrti voljene osobe i još mnogo toga“, rekao je Leal. „Ovo su često pozitivna ili negativna iskustva. Ovo znanje nam je pomoglo da osmislimo istraživačke studije koje se bave performansama pamćenja.“
Istraživači su procenili pamćenje pokazujući slike učesnicima studije. Tokom testa pamćenja, neke od ovih slika su se ponavljale, neke su bile potpuno nove, dok su druge bile veoma slične i teško ih je razlikovati jedna od druge. Ove slične slike su imale za cilj da ometaju pamćenje, poput sličnih svakodnevnih iskustava kao što je pokušaj da se seti da li su vrata zaključana. Nezaboravne slike su identifikovane kao one kojih se učesnici najverovatnije sećaju.
Morales-Calva i Leal su otkrili da iako su učesnici tačno zapamtili slike koje se najviše pamte, ovaj efekat je izgubljen nakon 24 sata. Ovo je posebno bilo tačno kada se sećamo pozitivnih iskustava, što sugeriše da su ta iskustva u početku nezaboravna, ali sklonija da budu zaboravljena.
„Iako se osećamo kao da znamo koje vrste iskustava su nezaboravne, mi zaista ne znamo koje karakteristike sećanja se najbolje pamte na duži rok“, rekao je Morales-Kalva. „Često mislimo da se emocionalna sećanja bolje pamte, ali u stvari postoje kompromisi između suštine i detalja gde su centralne karakteristike sećanja poboljšane, dok detalji mogu biti zaboravljeni.
Dakle, ako ste jedan od mnogih ljudi na svetu koji ne mogu da se sete da li ste pre pet minuta spustili vrata garaže ili progutali lek, istraživači su rekli da niste sami.
„Naš mozak nikako ne može da zapamti sve što doživljavamo, pa moramo da malo selektivno zaboravljamo informacije koje nisu toliko važne“, rekao je Leal. „Ova studija nam pomaže da se približimo razumevanju zašto pamtimo ono što pamtimo.“
Morales-Kalva i Leal su rekli da se nadaju da će njihova otkrića ponuditi nove uvide u to kako pamćenje funkcioniše i zašto su neke stvari nezaboravne, a druge ne. Oni se nadaju da će buduće studije razmotriti složenost pamćenja u svakodnevnom životu, uključujući razmatranje emocionalnog sadržaja, vremena koje je prošlo od iskustva i perceptivnih karakteristika pamćenja koje mogu imati značajan uticaj na ono čega se sećamo.
