Nova metodologija testiranja prašine koju su razvili istraživači Univerziteta u Kvinslendu nudi radnicima bolju zaštitu od bolesti kao što su crna pluća i silikoza. Istraživanje je objavljeno u časopisu Minerals.
Vođa programa za prašinu i zdravlje disajnih puteva na Institutu za održive minerale Niki LaBranš rekao je da je rastuća prevalencija plućnih bolesti prašine, posebno među mladim Australcima, navela naučnu zajednicu da shvati da je potreban novi pristup.
„Praćenje izloženosti prašini i silicijum-dioksidu trenutno se zasniva na težini čestica, ali ovo zanemaruje mnoge detalje za koje počinjemo da shvatamo da imaju značajne zdravstvene efekte“, rekao je LaBranche.
„Metodologija koju smo razvili uzima dubinski pogled na karakteristike čestica kao što su veličina, oblik i mineralni sastav, zajedno sa njihovim potencijalom da se grupišu.
„Ove stvari ranije nisu bile moguće zbog cene i tehnologije, ali smo koristili analizator oslobađanja minerala koji je specijalizovani tip skenirajućeg elektronskog mikroskopa. Može da izmeri veličinu i oblik pojedinačnih čestica i napravi mapu minerala preko njih.
„Ovo je važno jer se lakše i manje čestice lakše udišu i predstavljaju opasnost po zdravlje, nešto što se zanemaruje u konvencionalnom testiranju težine.
„Takođe smo mogli da vidimo da je mineralogija prašine u veličinama koje su dovoljno male da uđu u pluća generalno različite koncentracije od izvora prašine, jer neki minerali lakše prelaze u veličinu koja izaziva zabrinutost.
Od 2019. godine, Kueensland Health je zabeležio najmanje 885 slučajeva radnika u Kvinslendu kojima je dijagnostikovana bolest pluća uzrokovana prašinom, uglavnom u rudarstvu i kamenolomu, građevinarstvu i proizvodnoj industriji.
LaBranche je rekao da bi radnici u svakoj industriji mogli biti izloženi česticama prašine različitih mineralogija i veličina.
„Neki rudnici su već kontaktirali UK da sprovedu ovo testiranje kako bi bolje razumeli rizik od prašine na njihovim lokacijama“, rekla je ona. „UK ga sada nudi kao uslugu industrijama koje bi imale koristi od ove vrste informacija.“
Koautor profesor Dejvid Klif iz SMI kaže da će nova metodologija takođe doprineti istraživanju veze između karakteristika čestica i razvoja bolesti koje se mogu udisati.
„Razumevanjem mineralogije i oblika čestica prašine koje se mogu udahnuti, biće moguće simulirati njihov uticaj na pluća kako bismo preciznije identifikovali faktore rizika za radnike i prilagodili efikasne kontrole“, rekao je on.