Naučnici iz Tekas A&M AgriLife Research otkrili su iznenađujuću vezu između određenih masnih kiselina i insulina kada se pomešaju u rastvoru. Njihova studija, objavljena u ACS Chemical Neuroscience, pokazala je da je prisustvo masti dovelo do toga da se insulin zgruda i formira toksične agregate.
Ove omega-3 i omega-6 masne kiseline su esencijalne komponente ishrane potrebne za rast ćelija i strukture membrane. Takođe se veruje da pružaju niz zdravstvenih prednosti, uključujući poboljšano pamćenje i kogniciju, kao i smanjenje upale i nezdrave nivoe holesterola.
Zbog ovih prednosti, hrana bogata ovim masnim kiselinama – poput biljnih ulja i masne ribe – često je omiljeni izbor u ishrani. Mnoge od ovih masnih kiselina se čak mogu uzimati kao suplementi. Na policama prodavnica prehrambenih proizvoda lako je pronaći suplemente masnih kiselina dugog lanca kao što su dokozaheksaenska kiselina, DHA i arahidonska kiselina, ARA, kao i riblje ulje — koktel različitih vrsta masnih kiselina.
„Većina nas smatra da su ove masti dobre ili zdrave, a za mnoge ljude jesu“, rekao je dr Dmitrij Kurovski, profesor na odeljenju za biohemiju i biofiziku A&M koledža za poljoprivredu i životne nauke u Teksasu. „Međutim, otkrili smo da ove polinezasićene masne kiseline mogu da urade veoma neočekivanu stvar kada su u interakciji sa insulinom. I to ne važi samo za jednu ili dve od ovih masnih kiselina, već za veliku grupu njih.“
Insulin je protein važan za ljudski metabolizam, a defekti u proizvodnji ili funkciji insulina povezani su sa dijabetesom. Prethodna istraživanja su pokazala da neke masne kiseline ubrzavaju agregaciju insulina. Ovo je potencijalni problem jer je agregacija, ili zgrušavanje, različitih proteina u telu povezana sa nizom bolesti i poremećaja.
Istraživači u Kuruskijevoj laboratoriji, uključujući Zakarija Huvera, postdiplomca koji je osmislio eksperimente sa Kuruskim i koji je bio prvi autor studije, želeli su da testiraju interakcije između insulina i većeg spektra masnih kiselina.
To su uradili tako što su ih pomešali u rastvor koji je trebalo da oponaša telesna stanja osobe sa amiloidozom izazvanom insulinom – retkim, ali potencijalno ozbiljnim stanjem koje se javlja kod ljudi sa dijabetesom tipa 1 kada ponovljene injekcije insulina dovode do nakupljanja insulina u koža.
Njihova studija je analizirala uticaj 10 različitih masnih kiselina na agregaciju insulina i otkrili su da sve masne kiseline značajno ubrzavaju agregaciju. Dalje, tim je posmatrao efekat insulinskih agregata u moždanim ćelijama životinjskog modela. Agregati insulina nastali u prisustvu ispitivanih masnih kiselina bili su toksičniji od insulinskih agregata formiranih u rastvoru bez masti.
„Ono što se dešava je da insulin postaje veoma krut u agregatnom obliku“, rekao je Kuroski. Grupe insulina su oblikovane kao štapići, objasnio je on, koji ulaze u ćelije i izazivaju mnogo štete jer su tako kruti. „Kao da ćelije jedu gvozdene eksere.“
Uprkos ovim rezultatima, Kurouski ne preporučuje uklanjanje ovih esencijalnih masnih kiselina iz nečije ishrane.
„Ovo je fundamentalno istraživanje koje zahteva više istraživanja“, rekao je on. „Ovo što pokazuje ovaj rad je da je slika složenija, ishrana složena i da ništa ne treba tretirati kao crno-belo, univerzalno zdravo ili nezdravo.
Kuruski veruje da će sledeći koraci u ovom istraživanju uključivati proučavanje uticaja na zdravlje u okviru životinjskih modela i na kraju u okviru studija na ljudima. Upravo sada, laboratorija Kuruskog radi sa životinjskim modelom C. elegans, vrstom mikroskopskog crva.
U budućnosti bi studije na sisarima mogle pomoći da se razjasni doza masnih kiselina u živom organizmu koje bi mogle izazvati štetnu količinu agregacije insulina – pitanje koje trenutno ostaje nepoznato.
Kuruski, pridruženi član Teksaškog A&M instituta za unapređenje zdravlja kroz poljoprivredu, rekao je da bi ovaj tip istraživanja mogao da istraži institut jednog dana kao deo svog rada na proučavanju precizne ishrane, individualizovanog pristupa zdravlju.
Gledajući unapred, Kuruskijeva laboratorija planira da ispita interakciju između masnih kiselina i proteina izvan insulina, posebno onih čiji su agregati već bili umešani u nastanak neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.
Rekao je da je razjašnjavanje molekularnih interakcija između ovih proteina i masti ključni temeljni korak ka razumevanju početka bolesti. Ovo istraživanje može jednog dana pomoći u razvoju terapeutika sposobnih da razbiju toksične agregate – i potencijalno čak preokrenu štetu od ovih trenutno neizlečivih bolesti.
U međuvremenu, Kurouski je rekao da će pojedinci možda morati da uspostave ravnotežu između osiguravanja da njihova ishrana uključuje esencijalne masne kiseline uz ograničavanje viška masti. Ovde precizna ishrana postaje veoma korisna.
„Sve se svodi na ishranu i zdravu ishranu pojedinca. Vrlo malo stvari može biti dobro za svakoga, a imamo dokaze da ove vrste masti možda nisu uvek korisne. Trebalo bi da pazimo šta smatramo generalno dobrim ili zdravu hranu, i uvek razgovarajte sa lekarom ili nutricionistom kako biste pronašli stil ishrane i suplemente koji vam odgovaraju“, rekao je on.
