Naučna neprofitna organizacija koja prati populaciju belih ajkula u vodama Kejp Koda identifikovala je 55 ajkula koje nikada ranije nisu dokumentovane u ovoj oblasti tokom poslednje istraživačke sezone.
Organizacija za zaštitu atlantske bele ajkule sada je dokumentovala više od 600 predatora na vrhuncu otkako je počela da prati populaciju 2014. godine, rekla je u sredu naučnica Megan Vinton. Mnoge ajkule se vraćaju u to područje iz godine u godinu da bi se hranile obilnim fokama koje Kejp Kod nazivaju domom.
Naučnici su tokom prošlogodišnjih istraživačkih putovanja od sredine juna do početka novembra dokumentovali povratak 63 ajkule koje su ranije primećene u tom području, objavila je neprofitna organizacija ovog meseca.
Identifikovanje više ajkula ne znači da ih ima više i ne znači veći rizik za javnost.
„To nije nužno indikativno da ima više ajkula na Kejp Kodu“, rekao je Vinton. „Ono što smo videli poslednjih nekoliko godina u smislu aktivnosti i viđenja bilo je u skladu sa tokom poslednjih nekoliko godina.“
Strah koji ljudi imaju od belih ajkula zbog filma „Čeljusti“ iz 1975. godine – o velikom belcu koji teroriše odmaralište u Novoj Engleskoj – i dva napada ajkula kod Kejp Koda 2018. godine, od kojih je jedan bio fatalan, u velikoj meri je netačan, rekao je Vinton. .
„Važno je da ljudi imaju na umu da bele ajkule nisu čudovišta kakvima ih prikazuju u medijima“, rekla je ona. „Oni ne vrebaju sa naših plaža. Ljudi nisu na meniju.“
Kejp Kod je jedino poznato mesto okupljanja belih ajkula u severozapadnom Atlantiku, a pošto se one drže blizu obale dok love foke, ovo područje je postalo zlatni rudnik informacija za istraživače, rekla je ona.
Naučnici iz organizacije Atlantic Vhite Shark Conservanci, u saradnji sa drugim istraživačima, uspeli su da saznaju više o životnom ciklusu ajkula, stopama rasta, rizicima sa kojima se suočavaju u otvorenom okeanu i obrascima putovanja dok plivaju hiljadama milja gore-dole. istočne obale SAD i Kanade.
Na primer, ajkula koja je prvi put dokumentovana kod Kejp Koda 2017. godine uhvaćena je i obeležena kod Hilton Heda u Južnoj Karolini 2021. godine i za to vreme je porasla tri stope, saopštila je zaštita.
Istraživači snimaju podvodne slike ajkula pomoću kamere na slikarskom stubu. Ajkule koje nikada ranije nisu bile dokumentovane dobijaju ime, često zasnovano na jedinstvenim oznakama. Slike i informacije se unose u javno dostupnu bazu podataka o ajkulama.
Koala, mužjak od 9 stopa, prvi put primećen prošle godine, ima oznaku koja liči na lice koale. Kvak, ženka od 9 stopa, prvi put dokumentovana 2018. godine, ima oznaku koja podseća na patku. Neki su nazvani po lokalnim sportskim zvezdama, uključujući Brejdija i Velikog Papija.
Javnost bi trebalo da koristi informacije od Atlantic Vhite Shark Conservanci da se obrazuje o ajkulama kako bi mogle da donose informisane odluke dok su na vodi.
„Omogućavanje ljudima otvorenog pristupa njihovom katalogu ajkula je odlično obrazovno sredstvo za javnost“, rekao je Greg Skomal, stručnjak za ajkule u državnom Odeljenju za morsko ribarstvo koji blisko sarađuje sa zaštitom.
„Ljudi se identifikuju sa pojedinačnim životinjama“, rekao je on. „Jedna je stvar govoriti o vrsti, a druga je govoriti o pojedincu unutar te vrste. Ljudi mogu da pogledaju ovaj katalog i mogu da steknu osećaj kako da koriste naše priobalno područje.“
