U nedavnoj studiji objavljenoj u Sciences Advances, međunarodni tim naučnika predvođen Tehničkim univerzitetom u Minhenu ispitao je marsovski meteorit Tisint, koji je pao u blizini sela Tisint, u Maroku, 18. jula 2011., sa komadićima meteorita pronađenim čak otprilike 50 kilometara od sela.
Ono što čini Tisinta intrigantnim je prisustvo „ogromne organske raznolikosti“, kao što je navedeno u studiji, koja bi mogla pomoći naučnicima da bolje razumeju da li je život ikada postojao na Marsu, pa čak i geološku istoriju Zemlje.
„Mars i Zemlja dele mnoge aspekte svoje evolucije“, rekao je u saopštenju dr Filip Šmit-Koplin, koji je direktor istraživačke jedinice Analitička biohemija na Tehničkom univerzitetu u Minhenu i glavni autor studije.
„I dok je život nastao i napredovao na našoj matičnoj planeti, pitanje da li je ikada postojao na Marsu je veoma vruća tema istraživanja koja zahteva dublje poznavanje vode, organskih molekula i reaktivnih površina naše susedne planete.“
Organski molekuli su molekuli koji se sastoje od atoma ugljenika koji su vezani za atome vodonika, ali takođe mogu da sadrže kiseonik, azot i druge elemente. Četiri primarne klase organskih molekula uključuju ugljene hidrate, proteine, nukleinske kiseline i lipide.
Kao što se vidi na Zemlji, organski molekuli su analogni životu, ali studija primećuje da su abiotička organska hemija, nebiološki procesi, primećeni „u drugim marsovskim meteoritima“.
„Razumevanje procesa i redosleda događaja koji su oblikovali ovu bogatu organsku blagodat će otkriti nove detalje o nastanjivosti Marsa i potencijalno o reakcijama koje bi mogle da dovedu do formiranja života“, rekao je dr Endrju Stil, naučnik u Carnegie Science-u. , član naučne grupe Mars Sample Return Campaign za NASA-in rover Perseverance i koautor studije, navodi se u saopštenju.
Dr Stil je takođe sproveo opsežna istraživanja koja se odnose na organski materijal pronađen u marsovskim meteoritima, uključujući i Tissin.
Za studiju, istraživači su ispitali celinu Tisintovog organskog sastava i identifikovali „raznovrsnu hemiju i obilje složenih molekula“, kao što je navedeno u studiji, dok su takođe pomogli da se otključaju prošli geološki procesi unutar kore i plašta crvene boje. Planeta.
Istraživači su takođe identifikovali mnoštvo organskih magnezijumskih jedinjenja koja nikada ranije nisu primećena na Marsu, što bi moglo doneti nove dokaze o geohemijskim procesima koji su oblikovali duboku unutrašnjost Marsa, a možda i povezivali evoluciju minerala crvene planete i ciklus ugljenika.
NASA-ina predstojeća misija Mars Sample Return mogla bi pružiti još bolji uvid u organski i mineralni sastav crvene planete. Dr Šmit-Koplin je nedavno rekao za Universe Todai da bi takva misija mogla biti jednako uspešna kao i misija vraćanja uzorka uzorka asteroida Haiabusa2 u Japanu, pošto su „bili u stanju da pokažu da meteoriti lepo odražavaju hemiju pronađenu u misiji povratka, verovatno ćemo moći da učine isto.“
Tissin ima ukupnu težinu od 7 kilograma (15 funti) i trenutno je peti meteorit klasifikovan kao marsovskog porekla, a studija iz 2012. procenjuje da je izbačen sa Marsa pre otprilike 700.000 godina usled neke vrste nasilnog događaja.
Tissint povlači neke paralele sa jednim od najpoznatijih meteorita marsovskog porekla pronađenim na Zemlji, ALH 84001, koji je bio predmet mnogo ispitivanja kasnih 1990-ih, kada se prvobitno verovalo da sadrži mikrofosile, što je od tada postalo neuverljivo.
„ALH 84001 je bio jedan od najproučavanijih Marsovih meteorita jer je pronađen na Antarktiku i stoga je ‘konzerviran’ u ledu sa malom kontaminacijom,“ dr Šmit-Koplin je nedavno rekla za Universe Todai.
„To vreme gledanje na molekule života u raznolikoj hemiji tog meteorita i uviđanje dodatnih bioloških karakteristika u mikroskopiji dovelo je do prebrzog zaključka da smo pronašli život na Marsu.
