Istraživač Gaj Ruter i njegove kolege u Evropi, Kanadi i Sjedinjenim Državama otkrili su molekule u uzorcima uzetim od 3.000 pacijenata sa dijabetesom koji bi mogli da pomognu u personalizaciji tretmana.
Ovo istraživanje je sprovedeno u okviru evropskog projekta RHAPSODI (Risk Assessment and Progression of Diabetes). RHAPSODI je kolaborativni projekat koji uključuje više od 100 naučnika koji predstavljaju 20 akademskih institucija, 5 farmaceutskih kompanija i 2 mala i srednja preduzeća.
Tim Gaja Rutera, istraživača u Istraživačkom centru CHUM (CRCHUM) i na Imperijal koledžu u Londonu, kao i profesora na Univerzitetu u Montrealu, sarađivao je sa timovima Evana R. Pearson (Univerzitet u Dandiju) i Leen M ‘t Hart (Medicinski centar Univerziteta Leiden). M’t Hartov tim uključuje Rodericka C. Slikera, prvog autora studije.
Objavljeno u časopisu Nature Communications, njihova studija je osvetlila nove molekule koji bi mogli pomoći kliničkim timovima da predvide i prate pogoršanje metabolizma glukoze.
„U našoj studiji, odlučili smo da sistematski analiziramo biomarkere za progresiju dijabetesa. Oni pripadaju tri veoma različite molekularne klase: mali naelektrisani molekuli (metaboliti), lipidi i proteini“, objasnio je Ruter.
Gui Rutter, istraživač u Centru de recherche du CHUM (CRCHUM), Imperial College London i profesor na Odsjeku za medicinu na Univerzitetu u Montrealu Zahvaljujući sofisticiranim molekularnim testovima sprovedenim na uzorcima krvi 3.000 osoba iz tri kohorte u Evropi i jedne u u SAD, naučnici su uspeli da otkriju da je oko 20 molekula — 9 lipida, 3 metabolita i 11 proteina — povezano sa brzim napredovanjem bolesti.
Među 1.300 testiranih proteina, protein NogoR se izdvajao od ostalih.
Da bi konsolidovali ove nalaze, Ruter i njegov tim testirali su uticaj povećanja nivoa NogoR u krvi na metabolizam genetski modifikovanih miševa.
„Ubrizgavanjem miševa koji su hranjeni ishranom sa visokim sadržajem masti i šećera, poboljšali smo njihovu toleranciju na glukozu. Na db/db miševima, modelu miša sa dijabetesom tipa 2, pogoršali smo njihovu osetljivost na insulin, odnosno njihovu sposobnost da regulišu nivo šećera u krvi“, objasnili su Rutter.
„Rasvjetljavanjem signalnih puteva i mehanizama koji su uključeni, mogli bismo inhibirati ovaj protein koji ubija ćelije pankreasa odgovorne za lučenje insulina, usporavajući tako napredovanje dijabetesa.“
Istraživač CRCHUM-a i njegov tim već rade na tome.
„U našoj studiji, takođe smo bili iznenađeni kada smo videli da su biomarkeri za progresiju dijabetesa koje smo identifikovali isti kao oni koji se odnose na rizik od dijabetesa. Ovo sugeriše da isti biološki proces funkcioniše u oba slučaja“, rekao je Ruter.
Negde u bliskoj budućnosti, istraživač bi želeo da klinički timovi budu u mogućnosti da brzo i jeftino analiziraju ove nove biomarkere koristeći jednu kap krvi kako bi bolje predvideli progresiju bolesti.
Da bi to uradili, moraće da sačekaju nekoliko tehnoloških dostignuća.
Danas dijabetes tipa 2 pogađa preko 400 miliona ljudi širom sveta. Ova cifra će se povećati na preko 700 miliona do 2045. godine.
