Istraživanje koje je vodio Centar za socijalnu, genetičku i razvojnu psihijatriju (SGDP) pri Institutu za psihijatriju, psihologiju i neuronauku (IoPPN), Kraljevski koledž u Londonu, otkrilo je da deca koja pokazuju povećanu hiperaktivnost ili impulsivnost imaju povećan rizik da dožive socijalnu izolaciju kao oni postaju stariji.
Studija, objavljena u Journal of the American Academi of Child and Adolescent Psichiatri Open (JAACAP Open), istraživala je povezanost između simptoma poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) i društvene izolacije tokom detinjstva.
Koristeći podatke iz Longitudinalne studije blizanaca o riziku životne sredine (E-Risk), socijalna izolacija koju su prijavile majke i učitelji i simptomi hiperaktivnosti/impulzivnosti i nepažnje izmereni su kod 2232 britanske dece uzrasta od pet, sedam, 10 i 12 godina.
Istraživači su otkrili da deca koja su pokazala pojačane simptome ADHD-a imaju veći rizik da budu izolovana kasnije u detinjstvu. Kada su odvojeno istraživali dva skupa simptoma ADHD-a, otkrili su da su deca koja su bila više hiperaktivna pod povećanim rizikom da dožive društvenu izolaciju kako su starila. Dok sami simptomi nepažnje nisu bili povezani sa društvenom izolacijom.
Ketrin Tompson, vodeći autor studije, rekla je: „Koristeći podatke iz velike longitudinalne studije, otkrili smo da deca koja su pokazivala simptome ADHD-a u detinjstvu – posebno hiperaktivnost ili impulsivnost – imaju veću verovatnoću da će kasnije doživeti društvenu izolaciju. Negativne interakcije sa svojim vršnjaci mogu dovesti do toga da deca sa ADHD-om postanu povučena, odbačena, usamljena i izolovana. Fokus na suzbijanju negativnih predrasuda oko neurodiverziteta u školama i lokalnim zajednicama mogao bi da pomogne u smanjenju iskustva socijalne izolacije za ovu decu. Naši nalazi sugerišu da društvenu izolaciju treba pažljivo proceniti kod dece sa ADHD-om i da bi mogli imati koristi od intervencija koje imaju za cilj povećanje društvenog učešća i ublažavanje društvenih izazova.“
Prethodna istraživanja su pokazala da socijalno izolovana deca mogu biti u opasnosti od pojačanih simptoma ADHD-a. Međutim, ovo novo istraživanje otkriva da to nije slučaj. Ovde su istraživači koristili složenije metode da bi uzeli u obzir postojeće karakteristike svakog pojedinca i precizno procenili oba smera povezanosti simptoma ADHD-a i društvene izolacije u okviru istog modela.
„Istraživanje sugeriše da deci sa simptomima ADHD-a može biti teško da registruju društvene znakove i uspostave prijateljstva. Ove društvene poteškoće mogu biti štetne za mnoge oblike fizičkog i mentalnog zdravlja. Naša studija naglašava važnost poboljšanja socijalne podrške vršnjaka i inkluzije za decu sa ADHD-om , posebno u školskim uslovima“, rekla je profesorka Luiz Arseno, profesorka razvojne psihologije u SGDP centru i viši autor studije.
