Danas postoji epidemija usamljenosti i izolacije, a posledice mogu biti smrtonosne, kažu istraživači.
Ljudi koji su prijavili da su socijalno izolovani ili da su se osećali usamljenima imali su veću verovatnoću da rano umru od svih uzroka, uključujući rak, prema pregledu 90 studija koje su uključivale više od 2,2 miliona ljudi iz celog sveta.
Kako tačno usamljenost ili socijalna izolacija utiču na zdravlje i blagostanje osobe nije u potpunosti shvaćeno, ali postoje mnoge teorije, izvještavaju istraživači.
Ljudi koji su socijalno izolovani ili usamljeni možda će ređe jesti zdravu ishranu i redovno vežbati i verovatnije će pušiti i konzumirati alkohol. Pored toga, socijalna izolacija je povezana sa upalom i oslabljenim imunološkim sistemom. Ljudi koji su socijalno izolovani imaju manje šanse da dobiju medicinsku negu zbog manjih društvenih mreža.
Društvena izolacija i usamljenost nisu jedno te isto, istakli su istraživači. Socijalna izolacija se odnosi na nedostatak kontakta sa drugim ljudima. Nasuprot tome, usamljenost je osećaj da ste sami, bez obzira na društveni kontakt.
Za studiju, istraživači predvođeni Maoking Vangom i Iashuang Zhaoom sa Harbinskog medicinskog univerziteta u Kini pregledali su 90 studija. Ljudi koji su prijavili da su društveno izolovani i da se osećaju usamljeno su skloniji ranoj smrti od svih uzroka, uključujući rak. Štaviše, socijalna izolacija je bila povezana sa povećanim rizikom od umiranja od srčanih bolesti.
Istraživanje je imalo svoj deo ograničenja, uključujući različite mere društvene izolacije i usamljenosti u studijama. Većina studija sprovedena je u zemljama sa visokim prihodima, tako da se nalazi možda neće generalizovati za manje bogate nacije.
Nalazi su objavljeni na internetu 19. juna u časopisu Nature Human Behavior.
Julianne Holt-Lunstad je direktorka laboratorije za društvene veze i zdravlje na Univerzitetu Brigham Ioung u Provou, Juta. Ona nije bila uključena u novu recenziju, ali veliki deo njenog istraživanja je posvećen zdravstvenim efektima usamljenosti.
„[Ova studija] je u skladu sa mojom meta-analizom [2015] koja je otkrila da su i izolacija i usamljenost značajni prediktori [umiranja]“, rekla je ona. „Ovo je takođe u skladu sa opštim savetom američkog hirurga o izolaciji i usamljenosti. Holt-Lunstad je bio jedan od glavnih autora saveta.
Iako se izolacija i usamljenost mogu preklapati, oni ne putuju uvek zajedno, rekla je ona.
„Pojedinac može biti usamljen i neizolovan, izolovan i ne usamljen“, rekla je Holt-Lunstad. „Ovi podaci sugerišu da je izolacija jači [rizik] od njih dvoje.“
Napori podizanja svesti o javnom zdravlju trebalo bi da se fokusiraju na usamljenost i socijalnu izolaciju, rekla je ona.
„Trebalo bi da se fokusiramo i na objektivnu izolaciju. Više puta čujem kako ljudi umanjuju značaj izolacije“, rekla je Holt-Lunstad. „Ne možemo pretpostaviti da je izolacija dobra za nas čak i ako je izaberemo ili joj više odgovaramo. Ovi podaci iz 90 studija sugerišu da izolacija značajno povećava rizik od ranije smrti.“
Robin Jabrof je naučni potpredsednik za istraživanje zdravstvenih usluga u Američkom društvu za rak.
Ima mnogo toga da se uradi kako bi se pomoglo u borbi protiv društvene izolacije i usamljenosti i poboljšanju zdravlja, rekla je ona.
„Generalni hirurg SAD je nedavno objavio savet o isceliteljskim efektima društvene povezanosti i zajednice koji je istakao štetne efekte usamljenosti za pojedince i javno zdravlje i dao niz preporuka za povećanje svesti o usamljenosti, prepoznavanje i rešavanje problema usamljenosti“, rekao je Jabrof.
To uključuje učešće u društvenim i društvenim grupama kako bi se podstakao osećaj pripadnosti, traženje pomoći u vremenima borbe sa usamljenošću ili izolacijom pružanjem ruku i smanjenje praksi koje dovode do osećaja nepovezanosti kao što je prekomerna upotreba društvenih medija, dodala je ona.