One su održive i zdrave — filamentozne jestive gljive koje se hrane, na primer, zobom. Najnoviji dodatak vodećem svetskom istraživanju u Švedskom centru za oporavak resursa je doktorska teza Nede Rouste o filamentoznim gljivama sa potencijalom da transformišu naše sisteme ishrane.
„Na doktorskim studijama fokusirala sam se na iskorišćavanje potencijala mikrobne fermentacije, posebno jestivih filamentoznih gljivica kao što je Aspergillus orizae, kako bih rešila trenutne nedostatke u našim sistemima ishrane“, rekla je Rusta, koja je odbranila doktorsku tezu 11. septembra.
Njen rad se bavi različitim aspektima, u rasponu od optimizacije proizvodnje gljivične biomase koristeći različite supstrate do istraživanja sinteze supstance L-karnitina od strane ovih gljiva. Pored toga, istražila je mogućnost korišćenja gljivične biomase za stvaranje održivih i hranljivih prehrambenih proizvoda, kao što su pljeskavice od gljiva.
U svojoj doktorskoj tezi, Rousta pokazuje potencijal filamentoznih gljiva kao održivog i zdravog izvora hrane. Pokusi uzgoja sa Aspergillus orizae na ovsenom brašnu su rezultirali hranljivom gljivičnom biomasom sa poboljšanim sadržajem hranljivih materija.
Pored toga, njen rad je pokazao sposobnost gljivica da sintetišu bioaktivne supstance kao što je L-karnitin, gde je Aspergillus orizae nadmašio druge vrste gljivica. Rousta je bio prijatno iznenađen prilagodljivošću, produktivnošću i hranljivim svojstvima filamentoznih gljiva.
Univerzitet u Borosu sprovodi vodeća svetska istraživanja o gljivama više od 20 godina u oblasti oporavka resursa. Istraživanje se odnosi na pitanja kao što su ekološka održivost naših prehrambenih sistema i promocija zdravlja ljudi. Danas je konvencionalno stočarstvo deo naših prehrambenih sistema koji doprinosi emisiji velike količine gasova staklene bašte. Rustin rad nudi potencijalno rešenje pokazujući kako gljivična fermentacija može ponuditi održive, hranljive alternative hrani, potencijalno ublažavajući emisije iz tradicionalne poljoprivrede.
Na pitanje o njenim planovima nakon završetka teze, Rousta je željna da nastavi istraživanje.
„Bilo da sam u akademskoj zajednici ili u saradnji sa prehrambenom industrijom, odlučan sam da nastavim da istražujem upotrebu filamentoznih gljiva u održivoj i zdravoj proizvodnji hrane. Nadam se nastavku eksperimenata, povećanju procesa i mogućem radu sa praktičnim implementacijama.“
Kada razmišlja o svom vremenu dok je bila doktorant, Rousta ga opisuje kao izazovno i neverovatno korisno. Njeno duboko uranjanje u mikrobnu fermentaciju i održivu proizvodnju hrane uključivalo je rigorozno eksperimentisanje, analizu podataka i interdisciplinarnu saradnju.
„Sama tema je bila fascinantna i ima smisla doprineti održivijoj i zdravijoj budućnosti globalnih sistema ishrane“, zaključila je ona.
