Ukupno preživljavanje pacijenata sa melanomom koji se proširio na mozak je samo četiri do šest meseci. Imunoterapija, koja koristi moć imunog sistema za napad na ćelije raka, izazvala je uzbuđenje poslednjih godina zbog svog potencijala da revolucioniše lečenje metastatskih melanoma, ali rezultati ranih kliničkih studija pokazuju da je prognoza za većinu pacijenata i dalje loša. Sada su naučnici iz Brigama i Ženske bolnice, jednog od osnivača zdravstvenog sistema Mass General Brigham, integrisali višestruke terapeutske pristupe za efikasnije ciljanje melanoma u mozgu. U pretkliničkim studijama, naučnici su uspešno aktivirali imunološki odgovor u sofisticiranim modelima miševa koji oponašaju ljudske postavke. Nalazi su objavljeni u Science Translational Medicine.
„Znamo da kod uznapredovalih pacijenata sa rakom sa metastazama na mozgu, sistemski lekovi, koji se daju intravenozno i oralno, ne ciljaju efikasno metastaze u mozgu“, rekao je odgovarajući autor Khalid Shah, MS, Ph.D., direktor Centra za matične ćelije i translacione Imunoterapija (CSTI) i potpredsednik za istraživanje na Odeljenju za neurohirurgiju na Brigamu i fakultetu na Harvardskoj medicinskoj školi i Harvardskom institutu za matične ćelije (HSCI). „Sada smo razvili novi imunoterapeutski pristup koji je održiv i isporučen lokalno na tumor. Verujemo da lokalno isporučene imunoterapije predstavljaju budućnost načina na koji ćemo lečiti metastaze u mozgu.“
Terapija koju su osmislili naučnici koristi projektovani „model blizanaca matičnih ćelija“ da maksimizira napad na ćelije raka koje su se proširile na deo mozga poznat kao leptomeninge. Jedna matična ćelija oslobađa virus koji ubija rak (onkolitički), strategija koja je ranije pokazala obećavajuće smanjenje rasta tumora. Korišćenje matičnih ćelija za isporuku virusa povećava količinu virusa koji se može osloboditi i osigurava da se virus neće razgraditi cirkulišućim antitelima pre nego što se oslobodi na ćelijama raka.
Međutim, onkolitički virus uništava i same ćelije koje ga oslobađaju, što ga čini neodrživom terapijskom opcijom samostalno. Stoga su naučnici koristili uređivanje gena CRISPR/Cas9 da bi stvorili drugu matičnu ćeliju koja ne može biti meta onkolitičkog virusa, a koja umesto toga oslobađa proteine (imunomodulatore) koji jačaju imuni sistem kako bi pomogli u borbi protiv raka.
Dvojne matične ćelije mogu da se isporuče putem intratekalne injekcije, tehnike koja se već koristi u lečenju drugih bolesti. Za razliku od drugih imunoterapija koje su se pojavile poslednjih godina, ne treba ga više puta primenjivati. Autori naglašavaju da se ovaj pristup može koristiti i kod drugih karcinoma sa metastazama na mozgu, kao što su rak pluća i dojke, i rade na dizajniranju sličnih tretmana za ove vrste raka.
Posebno, autori su uspeli da dizajniraju pretklinički model miša koji verno predstavlja ljudski model melanoma sa leptomeningealnim metastazama, koji su koristili za testiranje svoje terapije. Otkrili su da je terapija uspešno aktivirala imune odgovore u njihovim modelima koji oponašaju ljudske odgovore, poboljšavajući verovatnoću da će terapija uspeti u ispitivanju faze I, za koju se autori nadaju da će pokrenuti u bliskoj budućnosti.
„Izvestan broj bioloških terapija koje izgledaju obećavajuće često ne uspevaju u kliničkim ispitivanjima faze I ili faze II, delom zato što pretklinički modeli ne repliciraju autentično kliničke postavke“, rekao je Šah. „Shvatili smo da ćemo, ako ne popravimo ovaj deo slagalice, uvek igrati nadoknađivanje. Mislim da nismo bili u tački u poslednjih 20 godina u kojoj smo bili toliko blizu izlečenju metastaza u mozak kakav smo sada“.
