Čini se da su bumbari prilično otporni na uobičajene pesticide. Ovo pokazuje nova studija, čije su rezultate sada objavili naučnici sa Julius-Makimilians-Universitat Vurzburg (JMU) u časopisu Environment International.
Tim sa univerzitetskog Biocentra podelio je koloniju bumbara i izložio životinje pojedinačnim insekticidima i fungicidima, kao i kombinacijama ovih pesticida. Naučnici su zatim ispitali sposobnost učenja i leteću aktivnost bumbara tretiranih na ovaj način. Nisu pronađeni negativni efekti. Studija je sprovedena u saradnji sa Univerzitetom u Bajrojtu.
„Sačuvaj pčele” je poziv koji je poslednjih godina svima na usnama i skrenuo pažnju na svetske gubitke pčela. Međutim, suprotno uvreženom verovanju, medonosne pčele nisu pogođene ovim opadanjem, jer se o njima dobro brinu pčelari. Smrtnost pčela posebno pogađa divlje pčele, koje su proučavane mnogo manje intenzivno od pčela medonosnih.
„U prirodi, pčele nisu samo izložene pojedinačnim stresorima, već se obično susreću sa raznim faktorima koji mogu imati negativne efekte na oprašivače. Upotreba pesticida je jedan od glavnih uzroka opadanja insekata“, kaže Rikarda Šajner, objašnjavajući pozadinu nedavno objavljena studija. Scheiner je profesor neuroetologije člankonožaca na Odeljenju za zoologiju II JMU i glavni autor studije.
Divlje pčele, uključujući bumbare, unose mnogo različitih pesticida tokom svojih letova u potrazi za hranom i prenose ih u koloniju putem hrane.
„Gutanje mešavina pesticida može imati efekte na ponašanje koje je teško predvideti. Neki agensi mogu da stupaju u interakciju jedni sa drugima i utiču na efekte jedni drugih, što može rezultirati pojačanim ili oslabljenim efektom“, kaže Antonija Šuman, prvi autor studije. i doktorant kod Rikarde Šajner.
Dakle, šta se dešava kada bumbari progutaju koktel pesticida? Da li to utiče na njihovo ponašanje? Naučnici su istraživali ova pitanja u svojim eksperimentima. Da bi istražili da li mešavine pesticida utiču na učenje i aktivnost bumbara, razvili su novu metodu u Biocentru Univerziteta u Vircburgu.
Kolonija bumbara je podeljena u četiri „kompartmenta“, a Šajner objašnjava: „Ovo omogućava testiranje pojedinačnih tretmana insekticidima i fungicidima, kao i mešanih tretmana na istoj koloniji.“ Zahvaljujući novoj metodi, mogu se isključiti razlike između kolonija. Pored toga, potrebno je manje kolonija po ogledu.
Istraživači su istraživali ponašanje učenja i aktivnost leta nakon tretmana insekticidom, fungicidom i mešavinom ova dva i uporedili rezultate sa kontrolnom grupom. Da bi istražili ponašanje u učenju, bumbari su bili uslovljeni da obojene lutke cveća u areni za letenje.
Morali su da nauče da povežu određenu boju cveta sa nagradom za šećernu vodu, a zatim ciljano lete do obučene boje. Rezultat: različiti tretmani pesticidima nisu imali uticaja na sposobnost bumbara da uče.
Aktivnost leta je istraživana korišćenjem savremene RFID tehnologije. Male oznake su bile pričvršćene za pojedine bumbare tako da je svaka životinja imala svoju identifikaciju. Skeneri ispred kolonije pročitali su ID i sačuvali ga, svaki sa vremenskim žigom. Tako su naučnici mogli precizno da odrede aktivnost leta svakog bumbara. Opet, analiza nije pokazala efekte pesticida.
„Eksperimenti pokazuju da izgleda da je bumbar otporan na hemijske stresore kao što su pesticidi“, kaže Šuman, sumirajući glavni rezultat studije. Međutim, ostaje nejasno kako bi se druge divlje pčele ponašale u ogledima.
„Bumbar ima koristi od svog društvenog načina života u koloniji, koji može ublažiti toksične efekte i obezbediti opstanak slabih pojedinaca“, kaže Šajner. Osim toga, bumbar se po veličini razlikuje od mnogih usamljenih divljih pčela, koje su znatno manje.
Prema naučnicima, stoga su hitno potrebni dalji eksperimenti da bi se razumeo efekat mešavina pesticida na različite vrste divljih pčela.
