Na obalama reke Moskve, uzvodno od Kremlja i Crvenog trga, nalazi se grandiozna mreža međusobno povezanih betonskih zgrada. Najviša dva su ukrašena glomaznim bronzanim strukturama, a ova jedinstvena estetika je Ruskoj akademiji nauka sa sedištem u Moskvi dobila nadimak — „zlatni mozgovi“. Sve do nedavno, organizacija je imala sve razloge da misli da ruska nauka zaslužuje takav epitet.
Nakon godina stagnacije nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, naučni rezultati u Rusiji su naglo rasli. U bazi podataka Nature Indek, na primer, koja prati povezanost u istraživačkim člancima u 82 visokokvalitetna naučna časopisa, ukupan udeo Rusije je skočio za skoro 10% samo između 2019. i 2020. godine, stavljajući zemlju na 18. mesto na listi za 2021.
„Želim da se obratim naučnicima u zapadnom svetu i kažem da to ne može biti uobičajeno za njih i njihovu saradnju sa Rusijom“, kaže Maksim Strikha, fizičar sa Kijevskog nacionalnog univerziteta „Taras Ševčenko“, koji je ostao u Ukrajinski kapital, delom zato što misli da je prestar da bi započeo karijeru na Zapadu. „Ja sam ovde profesor i poštovana osoba. Zaista je prekasno da počnem da radim od nulte tačke negde drugde“, kaže on. Takođe bi bilo teško evakuisati njegovu stariju majku, kaže on. „Mi smo u očajnoj situaciji. Svakog minuta ljudi ginu, a ja ne znam da li ću sutra biti živ.”
Malo je verovatno da će se stvari odvijati normalno, kaže Danijel Trejsman, politikolog sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu, čije se istraživanje fokusira na rusku politiku i ekonomiju. „Neizbežno će doći do smanjenja saradnje jer je sada teže putovati u Rusiju. Dostupna finansijska sredstva će se smanjiti, pa je na praktičnom nivou to teže“, kaže on. „Onda postoji moralna dilema. Akademici će morati da se zapitaju da li bi trebalo da rade sa ruskim državnim univerzitetom, koji možda nije direktno povezan sa ratom, ali ga ipak finansira ruska država.
Neke od sankcija koje je Zapad uveo Rusiji eksplicitno zabranjuju istraživačku saradnju. Nemačka vlada je zauzela jedan od najjastrebskih pristupa, zvanično suspendujući svu naučnu saradnju sa Rusijom od 25. februara do daljnjeg; njen stav je podržala Nemačka istraživačka fondacija. Nemački političari lobiraju kod drugih zemalja da slede njihov primer; Kristijan Eler, nemački poslanik u Evropskom parlamentu, pozvao je Evropsku uniju da zaustavi finansiranje ruskih učesnika vodećeg istraživačkog programa EU Horizont Evropa. „Pozivam Evropsku komisiju i Savet EU da prekinu sve naučne odnose“, naveo je on u saopštenju.
Ekart Rul je fizički hemičar na Slobodnom univerzitetu u Berlinu i naučni koordinator za Nemačko-ruski interdisciplinarni naučni centar (G-RISC), organizaciju koja ima za cilj da neguje saradnju između dve zemlje. Neka od njegovih istraživanja uključuju rad sa ruskim naučnicima na razvoju i testiranju molekula za upotrebu u lokalnim lekovima. On kaže da je dobio telefonski poziv iz Nemačke službe za akademsku razmenu, najvećeg svetskog finansijera međunarodne razmene, u roku od nekoliko sati nakon što je Rusija počela svoju invaziju 24. februara da objasni da će zvanična saradnja između Rusije i Nemačke biti pauzirana na neodređeno vreme. „Bilo je izuzetno brzo“, kaže on. „Vlasti su bile dobro pripremljene. Ali ova brzina promene znači da Rul nije siguran kako će plate nekom od osoblja G-RISC-a u Sankt Peterburgu biti isplaćene na duge staze, a neke od njegovih nemačkih kolega u Rusiji muče se da se vrate kući usred rasprostranjenih otkazivanja letova. „Moralo se doći autobusom za Finsku i odatle se vratiti nazad“, kaže on.
Studije pokazuju da međunarodna saradnja, poput one koju podstiče G–RISC, poboljšava kvalitet i uticaj istraživanja. Pre invazije na Ukrajinu, zapadne zemlje su željno prihvatale ruske naučnike kao istraživačke partnere. Više od 19.000 radova su koautori naučnika iz Rusije i Ujedinjenog Kraljevstva tokom protekle decenije, prema British Council-u. U međuvremenu, podaci iz Nature Indeka pokazuju da se ruski naučnici u velikoj meri oslanjaju na Zapad za većinu svojih međunarodnih istraživačkih projekata. Od deset najvećih ruskih saradnika (pogledajte „Deset najboljih zemalja koje sarađuju sa Rusijom“), samo se Kina uzdržala od uvođenja sankcija kao odgovora na invaziju na Ukrajinu. Čak je i Švajcarska izbegavala svoj konvencionalno neutralan stav kako bi se poklopila sa ograničenjima koja je nametnula EU.
Nejasno je kako i da li će se ruska nauka snaći u ovoj novootkrivenoj izolaciji, a mišljenja su podeljena oko toga da li Zapad treba da prekine naučnu razmenu sa Rusijom.
„Nadam se da će se istraživačka saradnja nastaviti na otvoren način koji poštuje vrednosti poštenog istraživanja i akademske slobode“, kaže Treisman. „Mnogi ljudi u ruskom sistemu visokog obrazovanja su najviše prointernacionalistički i antiratni u ruskom društvu. Ovo nije njihov rat.“
U vreme pisanja ovog teksta, blizu 8.000 ruskih naučnika i naučnih novinara potpisalo je otvoreno pismo u kojem nedvosmisleno osuđuje invaziju na Ukrajinu, navodeći da „odgovornost za pokretanje novog rata u Evropi u potpunosti leži na Rusiji“ i da „nema racionalno opravdanje za ovaj rat”.
Igor Abrikosov, ruski fizičar koji radi na Univerzitetu Linkoping u Švedskoj, jedan je od supotpisnika. On strastveno priča o invaziji, suzdržavajući suze frustracije zbog delovanja svoje domovine. „Sve moje misli idu ka ljudima čiji su životi u opasnosti. Moramo zaustaviti rat i razaranja, krv i suze koje on donosi“, kaže on.
Ali i on se plaši da bi presecanje naučnih veza moglo doneti više štete nego koristi. „Zašto ljudi van Rusije ne bi sarađivali sa naučnicima koji su potpisali pismo? on kaže. „Brinem se da bi vlasti u Rusiji bile zainteresovane za prekid naučne saradnje čak i više nego Zapad.
Ne slažu se svi — pre svega ukrajinski akademici. Strikha kaže da među ukrajinskim naučnicima postoji bes i neverica da bi istraživači u drugim delovima sveta čak razmotrili nastavak partnerstva sa ruskim univerzitetima. „Zahvalan sam ruskim kolegama koji su potpisali ovo pismo“, kaže on. „Ali sarađivati sa ruskim naučnicima je duboko nemoralna pozicija. On poredi situaciju u svojoj zemlji sa onim što se dešavalo u Drugom svetskom ratu. „Sećam se situacije pre nekih 80-ak godina. Da li je bilo moguće da neko u Britaniji ili Sjedinjenim Državama govori o saradnji sa Nemcima?
Njegovi stavovi odražavaju one koje je izneo Savet mladih naučnika pri Ministarstvu prosvete i nauke Ukrajine u otvorenom pismu Evropskoj komisiji 27. februara, tražeći od nje da odmah obustavi bilo kakvu saradnju sa ruskim institucijama.
Kristijan Dan, ekolog močvarnog područja sa Univerziteta Bangor u Velikoj Britaniji, koji radi na biogeohemiji tresetišta sa naučnicima u Sibiru, kaže da je bilo izazovno uspostaviti ravnotežu između ova dva gledišta. „Nauka koju radimo sa Rusijom je apsolutno neophodna u smislu klimatskih promena“, kaže on. „Tražimo načine da nadopunimo tresetišta kako bismo izdvojili više ugljenika. Britanska ambasada u Moskvi ga je pozvala da prisustvuje seminaru o klimi u Sibiru u januaru 2020., za koji kaže da se ispostavilo kao prelomni trenutak. „Bilo je zapanjujuće pronaći naučnike iz tresetišta koji rade sličan posao kao i mi, a mi nismo ni znali za rad jedni drugih“, kaže on. Od tada su sarađivali.
Međutim, na kraju je odlučio da zvanično pauzira partnerstvo, iz solidarnosti sa Ukrajinom. „Argument da je nauka iznad politike mogao bi se primeniti na bilo koji sektor — kao što je sport, na primer“, kaže on. „Teška srca kažem da moramo da odigramo svoju ulogu u ovome.
Gubitak ovakvih projekata zadaće udarac ruskoj nauci, koja dobro radi u fizičkim naukama, ali zaostaje u ekološkim naukama. Od 1. decembra 2020. do 30. novembra 2021., samo 7,5% ruskih istraživačkih radova koje prati Indeks prirode odnosilo se na nauke o zemlji i životnoj sredini, a pre invazije na Ukrajinu, zemlja je preduzimala korake da diverzifikuje svoj naučni rezultat sa određenim fokusirati se na klimatska istraživanja kao što je Dunn. Postojali su planovi, na primer, da se izgradi međunarodna istraživačka stanica tokom cele godine u severnom Sibiru pre kraja 2022, po ceni od više od 12 miliona američkih dolara, iako novinski izveštaji sugerišu da bi njeno otvaranje sada moglo biti odloženo do 2024.
Dan se nada da će uskoro ponovo započeti saradnju, ali Treisman kaže da će sankcije verovatno trajati neko vreme. Čak i ako se rat uskoro završi, kaže on, ruska invazija na suverenu državu neće biti brzo zaboravljena.
Izuzetak kada je reč o sankcijama je Kina, koja je bila treći najveći naučni saradnik Rusije između decembra 2020. i novembra 2021, prema Indeksu prirode. Zajednički istraživački projekti će se nastaviti neometano trenutnim promenama u geopolitici, katalizujući trend bliže saradnje između dve nacije. Rusija je već vodeći član kineskog saveza međunarodnih naučnih organizacija, a Nature je ranije izveštavala o tome kako Peking pomaže da se probudi „uspavani medved ruske nauke“. Dugoročno gledano, donosioci odluka koji zauzimaju te zlatne mozgove Ruske akademije nauka mogli bi da odluče da njihova budućnost nije na Zapadu, već na Istoku.
