Arktik se zagreva skoro četiri puta brže od Zemlje u celini, prema novom istraživanju. Nalazi su podsetnik da ljudi, biljke i životinje u polarnim regionima doživljavaju brze i katastrofalne klimatske promene.
Naučnici su ranije procenili da se Arktik zagreva oko dva puta brže nego svet u celini. Nova studija otkriva da je to značajno potcenjivanje nedavnog zagrevanja. U poslednje 43 godine, region se zagrevao 3,8 puta brže od planete u celini, smatraju autori.
Studija se fokusira na period između 1979. godine, kada su počela pouzdana satelitska merenja globalnih temperatura, i 2021. godine.
„Arktik je osetljiviji na globalno zagrevanje nego što se ranije mislilo“, kaže Mika Rantanen sa Finskog meteorološkog instituta, koji je jedan od autora studije objavljene u časopisu Communications Earth & Environment.
Poslednjih godina bilo je nagoveštaja da se Arktik zagreva čak i brže nego što su predviđali kompjuterski modeli. Toplotni talasi na krajnjem severu izazvali su požare i topljenje leda u cirkumpolarnom regionu koji uključuje Aljasku, arktičku Kanadu, Grenland, Skandinaviju i Sibir.
„Ovo će verovatno biti malo iznenađenje, ali možda i dodatna motivacija“, kaže Ričard Dejvi, klimatski naučnik u Nansen centru za životnu sredinu i daljinsko ispitivanje u Norveškoj, koji nije bio uključen u novu studiju. „Stvari se kreću brže nego što smo mogli očekivati od projekcija modela.
Postoji mnogo razloga zašto se Arktik zagreva brže od drugih delova Zemlje. Promene u količini zagađenja vazduha koje dolazi iz Evrope i prirodne višedecenijske varijacije klime verovatno igraju ulogu. Ali globalno zagrevanje izazvano ljudima je osnovni razlog zašto se Arktik, i planeta u celini, zagrevaju.
Gubitak morskog leda jedan je od najjasnijih pokretača zagrevanja Arktika. Arktički krug je uglavnom okean, koji je bio zamrznut većinu ili celu godinu. Ali stalni morski led se stalno smanjuje, a sezonski led se topi ranije tokom godine i ponovo se formira kasnije.
To znači više otvorenih voda. Ali dok je led svetao i odbija toplotu od sunca, voda je tamnija i apsorbuje je. Ta toplota pomaže da se otopi više leda, što znači više vode da zadrži više toplote – petlja se hrani sama, ubrzavajući zagrevanje na Arktiku.
„Zbog toga su temperaturni trendovi najviši [u] onim oblastima gde je morski led najviše opao“, objašnjava Rantanen. Postoje žarišta u Beringovom moru iznad severne Evrope i Sibira, koja se zagrevaju oko sedam puta brže od globalnog proseka, procenjuje se u studiji.
Brzo zagrevanje Arktika utiče na ljude koji žive daleko od arktičkog kruga. Na primer, postoje dokazi da se vremenski obrasci menjaju širom SAD i Evrope kako se morski led topi, a mnoge morske vrste migriraju između tropa i Arktika svake godine. „Ono što se dešava na Arktiku ne ostaje samo na Arktiku“, kaže Dejvi.
Novo istraživanje takođe otkriva da se napredni kompjuterski modeli koje naučnici koriste da bi razumeli kako se globalna klima menja sada, i kako će se promeniti u budućnosti, bore da uhvate relativnu brzinu zagrevanja Arktika. To sugeriše da će budući modeli možda morati da se prilagode kako bi bolje uhvatili realnost globalnog zagrevanja u polarnim regionima, iako ova studija nije razdvojila šta tačno nedostaje trenutnim modelima.
„Nalaz lista da klimatski modeli imaju tendenciju da potcenjuju odnos zagrevanja [između Arktika i Zemlje u celini] je zaista zanimljiv“, kaže Kajl Armor, klimatski naučnik sa Univerziteta u Vašingtonu koji nije bio uključen u novu studiju.
Prethodne studije su otkrile da kompjuterski modeli zapravo dobro procenjuju koliko se Arktik zagrejao, ali da imaju tendenciju da precene koliko je toplija cela planeta, objašnjava Armor. To znači da je poređenje modela između zagrevanja Arktika i ukupnog zagrevanja na kraju netačno.
„Imamo još posla da otkrijemo izvor pristrasnosti ovog modela“, kaže Armour. A taj rad je sve važniji, jer svetski lideri koriste klimatske modele da bi razumeli šta nosi budućnost i kako da izbegnu još katastrofalnije zagrevanje.
