Nova analiza ostataka zuba pronađenih na lokalitetu Lezetksiki potvrđuje da su pripadali neandertalcima. Studija, koja je uključivala učešće UAB-a i objavljena u American Journal of Biological Anthropologi, potvrđuje kasno prisustvo neandertalaca na severu Iberijskog poluostrva.
Kategorija: Nauka
Razgradnja plastičnog otpada korišćenjem novorazvijenih biokatalizatora
Plastični materijali poliuretan i polivinil alkohol sada se mogu razgraditi pod blagim uslovima uz pomoć enzima kao biokatalizatora.
Aškenazi: Retka genetska bolest koja štiti od tuberkuloze
Tuberkuloza, najveći infektivni ubica čovečanstva, uzrokovana je bakterijama koje obično utiču na pluća, ali mogu uticati i na mnoge druge organe u telu. U 2021. godini, oko 10,6 miliona ljudi širom sveta obolelo je od tuberkuloze (TB), a 1,6 miliona ljudi je umrlo od te bolesti.
Astronomi otkrivaju misteriozni ‘motor’ super-moćne intergalaktičke svetlosti
Jarka infracrvena svetlost koja sija iz dve galaksije u procesu spajanja upravo je izvučena iz skrovišta.
Transplantacija gena mogla bi da podmladi srce za 2 godine
Godine sustiže sve nas na kraju, ali kod nekih ljudi pravi geni mogu učiniti da potjera u naše sumračne godine bude relativno ležerna.
NASA-in Curiositi Rover naleteo na kamene talase koje je ostavilo drevno jezero
NASA-in rover Kjuriositi pronašao je talasaste stene – dokaz drevnog jezera – u delu planete za koji se očekuje da će biti suvlji, saopštila je u sredu američka svemirska agencija.
Preci kafe i krompira preživeli kataklizmu koja je ubila dinosauruse
Otkriće fosilne biljke stare 80 miliona godina vraća poznato poreklo lamiida u kredu, proširujući rekord od skoro 40.000 vrsta cvetnih biljaka, uključujući savremene osnovne useve poput kafe, paradajza, krompira i nane.
AI i genetika bi mogli pomoći lekarima u lečenju zavisnosti od alkohola
Zamislite da je pacijentu dijagnostikovan poremećaj upotrebe alkohola, a njegov zdravstveni radnik pregleda opcije lekova kako bi im pomogao da obuzdaju konzumiranje alkohola. Dobavljač postavlja pacijentu neka osnovna pitanja, kao što su žudnja za alkoholom i nivoi stresa, i prikuplja uzorak krvi za genetsko testiranje. Kompjuterski model koristi ove informacije da bi odredio koji lekovi bi najverovatnije podržali pacijenta u upravljanju upotrebom alkohola. Uz pomoć modela, provajder daje preporuku za lekove koji najbolje odgovaraju njihovom pacijentu.
Antropolozi navode tehnike za identifikaciju hrane koju su jeli rani hominini
Trio antropologa sa Univerziteta Turo, Univerziteta Arkanzas i Univerziteta Stoni Bruk analizirali su trenutne metode dostupne naučnicima koji žele da identifikuju hranu koju je određeni rani hominin jeo neposredno pre smrti. U svom delu Perspective objavljenom u Proceedings of the National Academi of Sciences, Mark Teaford, Peter Ungar i Frederick Grine navode šta su otkrili i kako vide da takva istraživanja utiču na napredovanje proučavanja ranog razvoja hominina.
Naučnik za hranu objašnjava kako čokolada dobija svoj ukus
Bez obzira da li se uživa u kremastim tartufima od mlečne čokolade, pečenim u đavolski tamnoj čokoladnoj torti ili čak prelivenim kao vrući kakao, Amerikanci u proseku potroše skoro 9 kilograma čokolade godišnje. Ljudi uživaju u čokoladi najmanje 4.000 godina, počevši od Mezoamerikanaca koji su pravili piće od semena kakao drveta. U 16. i 17. veku, i drveće i piće su se raširili po celom svetu, a čokolada je danas svetska industrija vredna triliona dolara.
Istraživači povezuju prevalenciju samoubistava sa geografskom širinom
Tokom godina, smrtni slučajevi usled samoubistava postali su rasprostranjeni širom sveta, a procene sugerišu da skoro 800.000 ljudi oduzme sebi život svake godine. Samoubistvo i samopovređivanje negativno utiču na pojedince, porodice i društvo u celini. Osim što izazivaju mentalni stres, oni takođe dovode do gubitka produktivnosti i rastućih medicinskih troškova. U 2019. gubici povezani sa samoubistvom dostigli su 490 milijardi dolara. U poslednje vreme raste zabrinutost zbog povećanog rizika od samoubistva usled pandemije COVID-19.
Biosenzor bi mogao da dovede do novih lekova
Sintetički biosenzor koji oponaša svojstva koja se nalaze u ćelijskim membranama i obezbeđuje elektronsko očitavanje aktivnosti mogao bi da dovede do boljeg razumevanja ćelijske biologije, razvoja novih lekova i stvaranja čulnih organa na čipu koji je u stanju da detektuje hemikalije, slično kao u nosu. a jezici rade.
Letenje sa nultom emisijom moguće je do 2050
Sa svojim visokim ugljeničnim otiskom, avio-saobraćaj dovodi u pitanje cilj koji su postavile mnoge zemlje stabilizacije globalne srednje temperature do sredine 21. veka. Vazduhoplovstvo bi moglo da postigne neto nultu emisiju ugljenika do 2050. godine kombinacijom tehnologije i promene navika, ali to neće biti lako, smatraju naučnici zemaljskog sistema sa Univerziteta u Kaliforniji, Irvine.
Gubitak tropske biomase usled klimatskih promena mogao bi dovesti do povećanja emisije ugljenika
Smanjenje biomase tropskih šuma koje proizilazi iz klimatskih promena može dovesti do povećanih emisija ugljenika koje bi mogle da ubrzaju globalno zagrevanje, prema novoj studiji koju su koautori ISE postdoktorski saradnik Maria del Rosario Uribe i Paulo Brando, vanredni profesor za hvatanje ugljenika u ekosistemu.
Igranje video igrica ne šteti kognitivnim sposobnostima dece
Roditelji: Možda je vreme da preispitate porodična pravila video igara.
Otpornost na stigmu u vezi sa HIV-om može biti ključna za okončanje epidemije AIDS-a
Neuspeh u rešavanju psihološke traume koju doživljavaju mnogi stariji ljudi koji žive sa HIV/AIDS-om će otežati – ako ne i nemoguće – okončati epidemiju, prema studiji Univerziteta Rutgers.
Otkriven novi način za smanjenje progresije dijabetesne bolesti bubrega
Naučnici su otkrili novu metodu za smanjenje progresije dijabetesne bolesti bubrega, koja pogađa 40 odsto ljudi sa dijabetesom. Studija koju je predvodio Univerzitet u Bristolu objavljena danas u JCI Insightu, mogla bi da pomogne 4,8 miliona ljudi u Velikoj Britaniji sa dijabetesom za koje je četiri puta veća verovatnoća da će im biti potrebna dijaliza ili transplantacija bubrega.
Utvrđene imune reakcije koje mogu izazvati razvoj antitela u slučajevima hemofilije A
U slučajevima hemofilije A, organizmu delimično ili potpuno nedostaje faktor koagulacije krvi VIII (FVIII), ili je faktor formiran pogrešno. Pacijenti obično dobijaju FVIII koji dolazi iz krvi donora ili se proizvodi genetskim inženjeringom. Međutim, oko jedne trećine onih koji se leče od teške hemofilije A razvijaju antitela (inhibitore) protiv FVIII. Istraživači sa Paul-Ehrlich-Instituta otkrili su da proteini komplementa iz imunog sistema snažno utiču na reakcije T ćelija (imunih ćelija) na FVIII i mogu biti uključeni u formiranje inhibitora.
Veze između klimatskih promena i stanja nosa i sinusa
U novom preglednom članku, stručnjaci i saradnici Johns Hopkins Medicine širom SAD naglašavaju da klimatske promene — posebno globalno zagrevanje — doprinose povećanju stope i većoj težini bolesti nosa i sinusa, kao što su sezonske alergije — stanja koja utiču na 2 milijarde ljudi širom sveta.
Mala doza aspirina može povećati preživljavanje raka jajnika
Novo istraživanje KIMR Berghofera otkrilo je da niske doze aspirina mogu poboljšati preživljavanje raka jajnika.