AI i genetika bi mogli pomoći lekarima u lečenju zavisnosti od alkohola

Zamislite da je pacijentu dijagnostikovan poremećaj upotrebe alkohola, a njegov zdravstveni radnik pregleda opcije lekova kako bi im pomogao da obuzdaju konzumiranje alkohola. Dobavljač postavlja pacijentu neka osnovna pitanja, kao što su žudnja za alkoholom i nivoi stresa, i prikuplja uzorak krvi za genetsko testiranje. Kompjuterski model koristi ove informacije da bi odredio koji lekovi bi najverovatnije podržali pacijenta u upravljanju upotrebom alkohola. Uz pomoć modela, provajder daje preporuku za lekove koji najbolje odgovaraju njihovom pacijentu.

Dalje

Antropolozi navode tehnike za identifikaciju hrane koju su jeli rani hominini

Trio antropologa sa Univerziteta Turo, Univerziteta Arkanzas i Univerziteta Stoni Bruk analizirali su trenutne metode dostupne naučnicima koji žele da identifikuju hranu koju je određeni rani hominin jeo neposredno pre smrti. U svom delu Perspective objavljenom u Proceedings of the National Academi of Sciences, Mark Teaford, Peter Ungar i Frederick Grine navode šta su otkrili i kako vide da takva istraživanja utiču na napredovanje proučavanja ranog razvoja hominina.

Dalje

Naučnik za hranu objašnjava kako čokolada dobija svoj ukus

Bez obzira da li se uživa u kremastim tartufima od mlečne čokolade, pečenim u đavolski tamnoj čokoladnoj torti ili čak prelivenim kao vrući kakao, Amerikanci u proseku potroše skoro 9 kilograma čokolade godišnje. Ljudi uživaju u čokoladi najmanje 4.000 godina, počevši od Mezoamerikanaca koji su pravili piće od semena kakao drveta. U 16. i 17. veku, i drveće i piće su se raširili po celom svetu, a čokolada je danas svetska industrija vredna triliona dolara.

Dalje

Istraživači povezuju prevalenciju samoubistava sa geografskom širinom

Tokom godina, smrtni slučajevi usled samoubistava postali su rasprostranjeni širom sveta, a procene sugerišu da skoro 800.000 ljudi oduzme sebi život svake godine. Samoubistvo i samopovređivanje negativno utiču na pojedince, porodice i društvo u celini. Osim što izazivaju mentalni stres, oni takođe dovode do gubitka produktivnosti i rastućih medicinskih troškova. U 2019. gubici povezani sa samoubistvom dostigli su 490 milijardi dolara. U poslednje vreme raste zabrinutost zbog povećanog rizika od samoubistva usled pandemije COVID-19.

Dalje

Biosenzor bi mogao da dovede do novih lekova

Sintetički biosenzor koji oponaša svojstva koja se nalaze u ćelijskim membranama i obezbeđuje elektronsko očitavanje aktivnosti mogao bi da dovede do boljeg razumevanja ćelijske biologije, razvoja novih lekova i stvaranja čulnih organa na čipu koji je u stanju da detektuje hemikalije, slično kao u nosu. a jezici rade.

Dalje

Letenje sa nultom emisijom moguće je do 2050

Sa svojim visokim ugljeničnim otiskom, avio-saobraćaj dovodi u pitanje cilj koji su postavile mnoge zemlje stabilizacije globalne srednje temperature do sredine 21. veka. Vazduhoplovstvo bi moglo da postigne neto nultu emisiju ugljenika do 2050. godine kombinacijom tehnologije i promene navika, ali to neće biti lako, smatraju naučnici zemaljskog sistema sa Univerziteta u Kaliforniji, Irvine.

Dalje

Utvrđene imune reakcije koje mogu izazvati razvoj antitela u slučajevima hemofilije A

U slučajevima hemofilije A, organizmu delimično ili potpuno nedostaje faktor koagulacije krvi VIII (FVIII), ili je faktor formiran pogrešno. Pacijenti obično dobijaju FVIII koji dolazi iz krvi donora ili se proizvodi genetskim inženjeringom. Međutim, oko jedne trećine onih koji se leče od teške hemofilije A razvijaju antitela (inhibitore) protiv FVIII. Istraživači sa Paul-Ehrlich-Instituta otkrili su da proteini komplementa iz imunog sistema snažno utiču na reakcije T ćelija (imunih ćelija) na FVIII i mogu biti uključeni u formiranje inhibitora.

Dalje