Identifikovani geni koji mogu povećati rizik od šizofrenije

Istraživači su identifikovali dva ranije nepoznata gena povezana sa šizofrenijom i nedavno su implicirali da treći gen nosi rizik i za šizofreniju i za autizam. Predvođena Medicinskom školom Icahn na planini Sinai, studija sa više centara je dalje pokazala da je rizik od šizofrenije koji predstavljaju ove retke štetne varijante očuvan među etničkim grupama. Studija takođe može ukazati na nove terapije.

Dalje

Mikrobiom creva igra ključnu ulogu u odgovoru na imunoterapiju raka

Naučnici iz Nemačkog centra za istraživanje raka (DKFZ), zajedno sa kolegama iz Nemačke, Izraela i SAD, otkrili su da mikrobiom creva može da moduliše efikasnost CAR-T ćelijske imunoterapije CAR-T ćelija kod pacijenata sa limfomima B ćelija. Individualizovane informacije o mikrobiomu dobijene iz mikrobioma creva pacijenata pre početka terapije CAR T mogu tačno predvideti njihovu kasniju reakciju na terapiju, ali samo pod uslovom da ovi pacijenti nisu prethodno lečeni antibioticima širokog spektra.

Dalje

Ispitivanje uzroka leukemije u trizomiji 21

Leukemija (rak krvi) je grupa malignih i agresivnih bolesti krvotvornih ćelija u koštanoj srži. Veoma intenzivna hemoterapija i u nekim slučajevima transplantacija koštane srži su jedini lek. Kao i svi kanceri, leukemija je uzrokovana promenama u DNK, naslednom materijalu koji je prisutan u ljudskim ćelijama u obliku 46 hromozoma.

Dalje

Enzim ATE1 igra ulogu u ćelijskom odgovoru na stres

Novi rad u Nature Communications osvetljava kako prethodno slabo shvaćen enzim funkcioniše u ćeliji. Mnoge bolesti su povezane sa hroničnim ćelijskim stresom, a Aaron T. Smith i kolege iz UMBC-a otkrili su da ovaj enzim igra važnu ulogu u ćelijskom odgovoru na stres. Bolje razumevanje kako ovaj enzim funkcioniše i kako se kontroliše moglo bi da dovede do otkrivanja novih terapijskih ciljeva za ove bolesti.

Dalje

Istraživači pronalaze pristup novim fluorescentnim materijalima

Fluorescencija je fascinantan prirodni fenomen. Zasnovan je na činjenici da određeni materijali mogu da apsorbuju svetlost određene talasne dužine, a zatim da emituju svetlost različite talasne dužine. Fluorescentni materijali igraju važnu ulogu u našem svakodnevnom životu, na primer u modernim ekranima. Zbog velike potražnje za primenama, nauka stalno nastoji da proizvede nove i lako dostupne molekule sa visokom efikasnošću fluorescencije. Hemičarka, profesorka Evamari Hej-Hokins sa Univerziteta u Lajpcigu i njene kolege specijalizovali su se za određenu klasu fluorescentnih materijala – fosfole.

Dalje