Kategorija: Nauka

Struktura mikrobne zajednice u crevima – zajednice bakterija, virusa i gljivica koje žive u crevima – utiče na upalni odgovor u plućima starijih miševa, prema istraživačima sa Instituta za funkcionalnu anatomiju u Šarite, Medicinskog univerziteta u Berlinu u Nemačkoj. Studija je objavljena u American Journal of Phisiologi-Lung Cellular and Molecular Phisiologi i izabrana je kao članak APSselecta za maj.

Dalje

Istraživanje koje je predvodio Univerzitet u Kvinslendu otkrilo je da ćelije jetre utiču na unutrašnji cirkadijalni sat u telu, za koji se ranije verovalo da kontroliše isključivo mozak.

Dalje

Preživljavanje moždanog udara može doneti mnoge dugoročne posledice — uključujući mnogo veći rizik od demencije. Ali studija sugeriše da šećer u krvi može igrati ključnu ulogu u tom riziku.

Dalje

Decenijama istraživanja pokazuju da vas doživljavanje traumatičnih stvari u detinjstvu – kao što je roditelj alkoholičar ili odrastanje u burnom domu – dovodi u opasnost za lošije zdravlje i preživljavanje kasnije u životu.

Dalje

Model mašinskog učenja može predvideti lokacije minerala na Zemlji — i potencijalno na drugim planetama — koristeći prednosti obrazaca u asocijacijama minerala. Nauka i industrija traže mineralna nalazišta kako bi bolje razumeli istoriju naše planete i izvukli za upotrebu u tehnologijama kao što su punjive baterije.

Dalje

Vezana za plafonski mobilni pojas da bi je držala stabilno, Linda Černi se namerno kretala po maloj stazi sa preprekama u laboratoriji u kampusu Markuam Hill Univerziteta u Oregonu za zdravlje i nauku.

Dalje

VTT tehnički istraživački centar Finske razvio je novi flaster za održivi elektrokardiogram (EKG, poznat i kao EKG) koji se u potpunosti može reciklirati i napravljen od biomaterijala. Uređaj je modularan, tako da se elektronske komponente mogu lako ukloniti sa flastera za jednokratnu upotrebu i ponovo koristiti. Sam flaster je napravljen od nanoceluloze i štampan je ugljeničnim provodnicima i senzorskim elektrodama. Biorazgradivi flaster je napravljen od VTT-ovog novog materijala celulozne e-kože, koji zamenjuje tradicionalnu plastiku.

Dalje

Da bi proučavali okeanske struje, naučnici puštaju plutače označene GPS-om u okeanu i beleže njihove brzine kako bi rekonstruisali struje koje ih transportuju. Ovi podaci o plutači se takođe koriste za identifikaciju „divergencija“, a to su oblasti u kojima se voda uzdiže ispod površine ili tone ispod nje.

Dalje

Više od jednog veka, biolozi su se pitali kakve su bile najranije životinje kada su se prvi put pojavile u drevnim okeanima pre više od pola milijarde godina.

Dalje

Porodica austronezijskih jezika jedna je od najvećih na svetu, koja obuhvata više od 1.200 jezika koji se govore od Madagaskara do Havaja. Dang Liu, Albert Min-Shan Ko i Mark Stoneking prikupili su podatke o genomu od 55 pojedinaca iz sedam tajvanskih austronezijskih grupa i dve han-tajvanske grupe da bi proučili genetsku strukturu Tajvana, tačke porekla svih naroda koji govore austronezijski.

Dalje

Bele osobe imaju najveću prevalenciju multiple skleroze (MS), prema studiji objavljenoj na internetu 15. maja u JAMA Neurology.

Dalje

Studija objavljena u Scientific Reports pokazuje da se katastrofalni vulkanski tokovi blata, poznati kao lahari, mogu efikasno nadgledati pomoću tehnologije daljinskog senzora infrazvuka.

Dalje

Tim sa Instituta za medicinska istraživanja Garvan otkrio je grupu moždanih ćelija koje podstiču apetit kada postoji produženi višak energije u telu, kao što je višak masti kod gojaznosti.

Dalje

Bol je dobar. To je način tela da spreči životinju da sama sebi ne povredi ili ponovi opasnu grešku. Ali ponekad iscrpljujući osećaj može postati smetnja. Dakle, evolucija je osmislila načine da smanji taj odgovor pod određenim okolnostima.

Dalje

Dijetalna pića često sadrže mešavinu nenutritivnih zaslađivača koji takođe ulaze u krvotok nakon konzumiranja. Kao što pokazuje nova pilot studija, čak i nivoi saharina, acesulfama-K i ciklamata u ishrani dovoljni su da moduliraju stopu kopiranja različitih gena u belim krvnim zrncima.

Dalje

Pre oko 13.000 godina, klimatska kriza izazvala je globalni pad temperatura na severnoj hemisferi. Ova epizoda intenzivne hladnoće, poznata kao Mlađi Drijas, takođe je izazvala ozbiljnu aridnost širom sredozemnog basena, što je imalo veliki uticaj na kopnene i morske ekosisteme. Ali šta znamo o uticaju ove klimatske promene na cirkulaciju vode u Mediteranu?

Dalje

Inspirisani šavovima razvijenim pre hiljadama godina, inženjeri MIT-a su dizajnirali „pametne“ šavove koji ne samo da mogu da drže tkivo na mestu, već i da otkriju upalu i oslobađaju lekove.

Dalje

Svet mora prepoloviti plastiku za jednokratnu upotrebu i smanjiti potrošnju za bacanje kako bi zaustavio plimu zagađenja životne sredine, navodi se u izveštaju UN od utorka koji upozorava da je narednih nekoliko godina kritično.

Dalje

Pre otprilike 700.000 godina, „toplo ledeno doba“ je trajno promenilo klimatske cikluse na Zemlji. Istovremeno sa ovim izuzetno toplim i vlažnim periodom, polarni glečeri su se uveliko proširili. Evropski istraživački tim, uključujući naučnike sa Zemlje sa Univerziteta u Hajdelbergu, koristio je nedavno dobijene geološke podatke u kombinaciji sa kompjuterskim simulacijama kako bi identifikovao ovu naizgled paradoksalnu vezu.

Dalje

Uprkos tome što smo odgovorni za više od 90 procenata smrtnih slučajeva povezanih sa gljivama širom sveta, još uvek ne znamo zašto je pečurka smrtonosna kao što jeste. Zbog čega je malo teško otkriti načine za sprečavanje njegovih toksičnih efekata.

Dalje