Kategorija: Nauka

Da bi proučavali okeanske struje, naučnici puštaju plutače označene GPS-om u okeanu i beleže njihove brzine kako bi rekonstruisali struje koje ih transportuju. Ovi podaci o plutači se takođe koriste za identifikaciju „divergencija“, a to su oblasti u kojima se voda uzdiže ispod površine ili tone ispod nje.

Dalje

Više od jednog veka, biolozi su se pitali kakve su bile najranije životinje kada su se prvi put pojavile u drevnim okeanima pre više od pola milijarde godina.

Dalje

Porodica austronezijskih jezika jedna je od najvećih na svetu, koja obuhvata više od 1.200 jezika koji se govore od Madagaskara do Havaja. Dang Liu, Albert Min-Shan Ko i Mark Stoneking prikupili su podatke o genomu od 55 pojedinaca iz sedam tajvanskih austronezijskih grupa i dve han-tajvanske grupe da bi proučili genetsku strukturu Tajvana, tačke porekla svih naroda koji govore austronezijski.

Dalje

Bele osobe imaju najveću prevalenciju multiple skleroze (MS), prema studiji objavljenoj na internetu 15. maja u JAMA Neurology.

Dalje

Studija objavljena u Scientific Reports pokazuje da se katastrofalni vulkanski tokovi blata, poznati kao lahari, mogu efikasno nadgledati pomoću tehnologije daljinskog senzora infrazvuka.

Dalje

Tim sa Instituta za medicinska istraživanja Garvan otkrio je grupu moždanih ćelija koje podstiču apetit kada postoji produženi višak energije u telu, kao što je višak masti kod gojaznosti.

Dalje

Bol je dobar. To je način tela da spreči životinju da sama sebi ne povredi ili ponovi opasnu grešku. Ali ponekad iscrpljujući osećaj može postati smetnja. Dakle, evolucija je osmislila načine da smanji taj odgovor pod određenim okolnostima.

Dalje

Dijetalna pića često sadrže mešavinu nenutritivnih zaslađivača koji takođe ulaze u krvotok nakon konzumiranja. Kao što pokazuje nova pilot studija, čak i nivoi saharina, acesulfama-K i ciklamata u ishrani dovoljni su da moduliraju stopu kopiranja različitih gena u belim krvnim zrncima.

Dalje

Pre oko 13.000 godina, klimatska kriza izazvala je globalni pad temperatura na severnoj hemisferi. Ova epizoda intenzivne hladnoće, poznata kao Mlađi Drijas, takođe je izazvala ozbiljnu aridnost širom sredozemnog basena, što je imalo veliki uticaj na kopnene i morske ekosisteme. Ali šta znamo o uticaju ove klimatske promene na cirkulaciju vode u Mediteranu?

Dalje

Inspirisani šavovima razvijenim pre hiljadama godina, inženjeri MIT-a su dizajnirali „pametne“ šavove koji ne samo da mogu da drže tkivo na mestu, već i da otkriju upalu i oslobađaju lekove.

Dalje

Svet mora prepoloviti plastiku za jednokratnu upotrebu i smanjiti potrošnju za bacanje kako bi zaustavio plimu zagađenja životne sredine, navodi se u izveštaju UN od utorka koji upozorava da je narednih nekoliko godina kritično.

Dalje

Pre otprilike 700.000 godina, „toplo ledeno doba“ je trajno promenilo klimatske cikluse na Zemlji. Istovremeno sa ovim izuzetno toplim i vlažnim periodom, polarni glečeri su se uveliko proširili. Evropski istraživački tim, uključujući naučnike sa Zemlje sa Univerziteta u Hajdelbergu, koristio je nedavno dobijene geološke podatke u kombinaciji sa kompjuterskim simulacijama kako bi identifikovao ovu naizgled paradoksalnu vezu.

Dalje

Uprkos tome što smo odgovorni za više od 90 procenata smrtnih slučajeva povezanih sa gljivama širom sveta, još uvek ne znamo zašto je pečurka smrtonosna kao što jeste. Zbog čega je malo teško otkriti načine za sprečavanje njegovih toksičnih efekata.

Dalje

Antibiotik koji je razvijen pre nekih 80 godina pre nego što je napušten i zaboravljen mogao bi ponovo da ponudi uzbudljiva nova rešenja, ovog puta za rastuću pretnju superbakterija otpornih na lekove.

Dalje

Snažni magnetni impulsi koji se primenjuju na kožu glave da bi stimulisali mozak mogu doneti brzo olakšanje mnogim teško depresivnim pacijentima kod kojih standardni tretmani nisu uspeli. Ipak, bila je misterija tačno kako transkranijalna magnetna stimulacija, kao što je tretman poznat, menja mozak da bi se otklonila depresija. Sada, istraživanje koje su predvodili naučnici Stanford Medicine otkrilo je da tretman funkcioniše tako što preokreće smer abnormalnih moždanih signala.

Dalje

Pacijenti sa rakom čiji se imuni sistem podržava ili obnavlja transplantacijom koštane srži trebalo bi da počnu da primaju vakcine za zaštitu od SARS-CoV-2 tri meseca nakon transplantacije, prema velikoj, prospektivnoj, opservacionoj studiji koju je u saradnji vodio Centar za međunarodnu krv. i istraživanje transplantacije srži, Mreža kliničkih ispitivanja za transplantaciju krvi i srži i Centar za rak Freda Hačinsona. Istraživanje, koje uključuje 22 centra za rak i istraživačke institucije u Sjedinjenim Državama i fokusira se na vakcine zasnovane na mRNK, objavljeno je u eClinicalMedicine.

Dalje

Pre šest godina svemirska letelica Kasini, koja je provela skoro dve decenije u orbiti oko Saturna, završila je svoju misiju velikim finalom, uronivši se u dubine Saturnove atmosfere. Tih poslednjih nekoliko orbita i konačno poniranje otkrili su obilje informacija o unutrašnjosti Saturna. Tim astronoma je prikupio sve dostupne podatke i sada slika portret unutrašnjosti druge po veličini planete Sunčevog sistema.

Dalje

Međunarodni istraživački tim predvođen Favijelom A. Lopezom-Romerom sa Odeljenja za paleontologiju na Univerzitetu u Beču istraživao je kako se oblik vilice ajkula menjao tokom evolucije. Oni zaključuju da kod najrasprostranjenijih vrsta ajkula, čeljusti pokazuju relativno male varijacije u obliku tokom miliona godina; većina varijabilnih čeljusti pronađena je za dubokomorske ajkule. Rezultati ove studije objavljeni su u časopisu Communications Biologi.

Dalje

Skoro 25 godina, dr Džejms Kirbi je radio na unapređenju borbe protiv zaraznih bolesti pronalaženjem i razvojem novih, moćnih antimikrobnih sredstava, i boljim razumevanjem kako nas bakterije koje izazivaju bolesti čine bolesnima. U nedavnom radu objavljenom u PLOS Biologi, Kirbi i njegove kolege istraživali su prirodni antimikrobni agens otkriven pre više od 80 godina.

Dalje

Nova studija koju su vodili naučnici sa Medicinskog fakulteta u Jejlu otkrila je zašto neke odrasle osobe — prema nekim procenama, najmanje 50% populacije nakon 75 godina starosti — razvijaju probleme sa sluhom.

Dalje