Svake godine u svetu se generiše 400 miliona tona plastičnog otpada. Između 19 i 23 miliona tona tog plastičnog otpada uđe u vodene ekosisteme, a ostatak ide u zemlju. Godišnje se generiše dodatnih 92 miliona tona platnenog otpada.
Kategorija: Nauka
Otkrivanje da Vinčijeve hronologije: Sistem pokušava da uvede red u dela renesansnog genija
Leonardo da Vinči je možda bio genije, ali je bio i haotičan – barem u smislu organizovanja njegovih dela. Kada je umro 1519. godine, renesansni majstor je za sobom ostavio 7.000 stranica nedatiranih crteža, naučnih zapažanja i ličnih časopisa, manje-više zbrkanih u kutiji. Dakle, kada je njegov pomoćnik sakupljao da Vinčijeve radove, dao je sve od sebe da ih objedini u časopise, ili kodekse, uglavnom na osnovu tematike. Od tada, istoričari umetnosti koriste razne tehnike kako bi napravili tačnu vremensku liniju različitih dokumenata koji se sada čuvaju u muzejima i kolekcijama širom sveta.
Jedna laboratorija radi na iskorištavanju moći imunog sistema protiv raka
Istraživač Ming Li, doktor nauka, posvetio je svoju karijeru razumevanju zamršenog funkcionisanja imunog sistema – kako uopšte, tako i zbog kritične uloge koju on igra kod raka.
Šta se krije iza toksičnih nivoa žive u tropskim pticama? Iskopavanje zlata, pokazuje studija
Tropi su dom za više od 75% svih vrsta i predviđa se da će izdržavati 50% svetske ljudske populacije do sredine veka, ali malo se zna o zagađenju živom u ovim regionima ispunjenim životom.
Identifikovani geni ključni za povećanje sadržaja askorbinske kiseline u jagodama
Vitamin C, takođe poznat kao askorbinska kiselina (AsA), je preovlađujući antioksidans koji se nalazi u različitim organizmima, posebno u biljkama i životinjama. Funkcionalno, AsA igra različite uloge, od kofaktora enzima do zaštite od oksidativnog oštećenja tokom fotosinteze ili spoljašnjeg stresa u biljkama.
Uvid u rast mahovine pod povišenim nivoima ugljen-dioksida može koristiti modelima klimatskih promena
Otprilike 12.000 vrsta mahovina postoji i pokrivaju blizu 4 miliona kvadratnih milja zemlje, što je ekvivalentno veličini Kanade, i ekološki i evolutivno su važne. Mahovine igraju ključnu ulogu u zadržavanju kišnice, smanjujući biljne patogene i povećavajući sekvestraciju ugljenika u zemljištu, čime se poboljšava opšte zdravlje zemljišta.
Genetsko otkriće otvara mogućnosti bioinženjeringa za zdravlje ljudi i biljaka
Neočekivano genetsko otkriće u pšenici dovelo je do mogućnosti za metabolički inženjering raznovrsnih jedinjenja sa potencijalom da poboljšaju njene nutritivne kvalitete i otpornost na bolesti.
Studija nije pronašla nikakav efekat antiinflamatornih lekova na slabost
Slabost je uobičajeno stanje kod starijih populacija koje povećava rizik od štetnih zdravstvenih ishoda i smrtnosti. Upala, povezana sa drugim stanjima vezanim za starenje, predložena je kao jedan od mogućih mehanizama za slabost. Ranije je bilo nejasno da li antiinflamatorni lekovi poput kanakinumaba takođe mogu smanjiti rizik od slabosti.
Studija pokazuje da nismo zavisni od mobilnih telefona, već od društvene interakcije koju oni omogućavaju
Istraživački tim Univerziteta u Granadi (UGR) je po prvi put pokazao da nismo „zavisni“ od mobilnih telefona već od društvene interakcije koju ovi elektronski uređaji pružaju. Studija, objavljena u časopisu Psicothema, prvi je eksperimentalni naučni dokaz ove teorije, koju je 2018. razvio profesor Semjuel P.L. Veissiere, istraživač na Univerzitetu McGill u Montrealu (Kanada).
Studija otkriva medijatore uporne HIV viremije
Virus humane imunodeficijencije (HIV) deluje tako što ulazi u specifične imune ćelije i replicira se u njima. Ljudi sa HIV-om se leče antiretrovirusnom terapijom (ART), koja sprečava replikaciju virusa, ali neke osobe koje uzimaju ART i dalje imaju nizak nivo prisustva virusa u krvotoku ili viremiju. Ovo stanje se obično pripisuje rezistenciji na lekove ili neefikasnosti ART-a, ali nedavne studije su otkrile da se viremija niskog nivoa može javiti čak i bez ovih pokretačkih sila, stanje poznato kao nesupresivna HIV viremija (NSV).
Ultrafine čestice iz saobraćaja menjaju ekspresiju gena u ljudskim olfaktornim ćelijama
Izloženost ultrafinim česticama iz saobraćaja menja ekspresiju mnogih gena u ćelijama ljudske sluzokože mirisa, pokazuje nova studija. Studija, koju vodi Univerzitet istočne Finske, prva je koja kombinuje analizu emisija iz različitih dizel goriva i sistema za naknadnu obradu izduvnih gasova sa ispitivanjem njihovih efekata u modelu ćelija mirisne sluzokože koji je izveden od ljudi. Nalazi su objavljeni u časopisu Science of The Total Environment.
Terapije CAR T ćelijama mogu dovesti do reaktivacije dečjih virusnih infekcija
Istraživanje koje je vodilo Odeljenje za patologiju Univerziteta Stanford, Kalifornija, otkrilo je da ćelijska terapija himernim antigenskim receptorom T (CAR T) može potencijalno dovesti do reaktivacije humanog herpesvirusa 6 (HHV-6) od strane CAR T ćelija kod pacijenata.
Kako temperaturni ekstremi utiču na distribuciju vrsta?
Kako planeta bude sve toplija, životinjske i biljne vrste širom sveta biće suočene sa novim, potencijalno nepredvidivim uslovima života, koji bi mogli da promene ekosisteme na neviđene načine.
Ispitivanje konzumacije alkohola i epigenetskog ubrzanja starenja tokom odraslog doba čoveka
Novi istraživački rad pod nazivom „Potrošnja alkohola i epigenetsko ubrzanje starenja u odrasloj dobi čoveka“ objavljen je u Starenju.
COVID-19 izaziva epigenetske ožiljke na plućima
COVID-19 je postao međunarodna pandemija 2020. Do danas je više od 770 miliona ljudi patilo od bolesti, a skoro 7 miliona njih je izgubilo život. Najčešći uzrok smrti u ispitivanoj grupi je zahvaćenost pluća sa posledičnom respiratornom insuficijencijom. Međutim, mete virusa u plućima i mehanizmi pomoću kojih plućno tkivo može prestati da bude funkcionalno u bolesti su uglavnom nepoznati.
Učenje o seizmičkim potpisima kada se Zemlja pomera: Rizik od zemljotresa u Indoneziji
Profesor Nik Rolinson je fasciniran pomeranjem kore planete, naletom tektonskih ploča, pucanjem raseda i podrhtavanjem zemlje.
Vodič za bolest crvenih mrlja vinove loze i njene globalne uticaje na proizvodnju vina
Međunarodni tim predvođen dr Bjorn Krencom iz Odeljenja za biljne viruse na Lajbnic institutu DSMZ-Nemačka zbirka mikroorganizama i ćelijskih kultura GmbH sumira najnovija otkrića istraživanja i neodgovorena pitanja koja se odnose na globalno širenje bolesti vinove loze.
Korišćenje veštačke inteligencije za procenu budućih potreba za vodom i strujom u velikim gradovima
Multiinstitucionalni tim industrijskih inženjera koristio je tehnologiju veštačke inteligencije da napravi projekcije povećane potražnje za strujom i vodom zbog klimatskih promena u velikim gradovima širom SAD. U svojoj studiji, objavljenoj u otvorenom pristupu u časopisu One Earth, grupa je obučila AI sistem sa klimatskim podacima i statistikom o upotrebi električne energije i vode za 46 većih gradova u SAD
Nova studija ističe potrebu da se pozabavi rizikom od nastavka globalnog zagrevanja nakon neto nule
Od užarenih toplotnih talasa do bujičnih pljuskova i razornih oluja, katastrofalni efekti globalnog zagrevanja šire se širom sveta. Uzimajući u obzir predviđeni ishod sagorevanja fosilnih goriva, naš najbolji i jedini plan da ograničimo zagrevanje je da smanjimo emisije CO 2 iz ljudskih aktivnosti na „neto nulu“ – gde je količina CO 2 koju emitujemo u atmosferu jednaka količini koju uklanjamo iz njega. Da bi se održala granica od 1,5°C iz Pariskog sporazuma iz 2015. godine, to se mora dogoditi što je pre moguće.
Tajne gljiva za preživljavanje u hiperslanoj sredini
Mnogi organizmi su evoluirali da prežive u nekim od najtežih uslova na Zemlji, tolerišući temperature smrzavanja, pritiske i druge ekstreme. Proučavajući ove organizme, naučnici produbljuju naše razumevanje toga kako se život prilagodio na našoj planeti — i kako bi mogao da izgleda na drugima.