Kategorija: Nauka

Prostorna navigacija i prostorno pamćenje igraju centralnu ulogu u našim životima. Bez ovih sposobnosti teško bismo se snalazili i teško bismo se sećali prošlih događaja. Međutim, neuronska osnova prostornog pamćenja je daleko od potpunog razumevanja.

Dalje

Nova studija objavljena u Nature Communications pruža direktne dokaze da upotreba antidepresiva tokom trudnoće može uticati na razvoj mozga deteta i doprineti riziku od poremećaja mentalnog zdravlja kasnije u životu.

Dalje

Belgijski istraživači iz VIB-KULeuven Centra za mikrobiologiju i VIB-UGent Centra za biologiju biljnih sistema razvili su novi set alata od 16 različitih kratkih DNK sekvenci koje omogućavaju pokretanje kontrolisanih i specifičnih događaja rekombinacije u bilo kom genomu.

Dalje

Grupa za istraživanje svemirske klime na Univerzitetu u Ouluu u Finskoj već neko vreme proučava efekte padavina energetskih čestica iz svemira, poznatijih kao aurora borealis ili severno svetlo, na zimske vremenske varijacije. Aurora borealis nije samo prelep svetlosni fenomen, već uključuje i hemijske promene koje dovode do oštećenja ozona visoko u polarnoj stratosferi zimi.

Dalje

Neuronaučnici sa Univerziteta Mackuarie razvili su genetski lek za jednu dozu za koji je dokazano da zaustavlja napredovanje bolesti motornih neurona (MND) i frontotemporalne demencije (FTD) kod miševa – i može čak ponuditi potencijal da preokrene neke od efekata fatalne bolesti.

Dalje

Toksoplazmoza je zarazna bolest koja se nalazi širom sveta, a izaziva je jednoćelijski parazit Tokoplasma gondii. Kod ljudi, infekcija predstavlja poseban rizik za trudnice, jer može dovesti do urođenih mana. Kao blisko srodni patogen malarije — Plasmodium falciparum — i druge srodne vrste, T. gondii poseduje posebne organele, takozvane rhoptrije i mikroneme, za inficiranje ćelije domaćina.

Dalje

Inženjeri Univerziteta u Pensilvaniji razvili su novi čip koji koristi svetlosne talase, a ne struju, za obavljanje složene matematike neophodne za obuku AI. Čip ima potencijal da radikalno ubrza brzinu obrade računara dok istovremeno smanjuje njihovu potrošnju energije.

Dalje

Istraživači izvještavaju u časopisu Cell da bi drevni virusi mogli biti zahvalni za mijelin – i, shodno tome, naš veliki, složeni mozak.

Dalje

Vlasnički softver za veštačku inteligenciju dizajniran da bude sistem ranog upozorenja za sepsu ne može da razlikuje pacijente sa visokim i niskim rizikom pre nego što dobiju tretmane, prema novoj studiji sa Univerziteta u Mičigenu.

Dalje

Nova studija objavljena u Atmospheric Environment od strane istraživača sa Univerziteta Severne Karoline u Chapel Hillu analizirala je prostorne i vremenske trendove za fine čestice (PM2.5) u kontinentalnim Sjedinjenim Državama kako bi pratila napredak regulatornih mera od strane saveznih, državnih i lokalne vlasti u cilju suzbijanja zagađenja vazduha.

Dalje

Tokom ljudske istorije, tehnologije su se koristile da bi živote ljudi učinile bogatijim i udobnijim, ali su takođe doprinele globalnoj krizi koja ugrožava klimu, ekosisteme, pa čak i naš sopstveni opstanak.

Dalje

Jupiter je neosporni kralj planeta našeg Sunčevog sistema. Jupiter je svetao i lako ga je uočiti sa naše tačke gledišta na Zemlji, čemu pomažu njegova velika veličina i trakasti, reflektujući vrhovi oblaka. Jupiter čak poseduje mesece veličine planeta: Ganimed, njegov najveći, veći je od planete Merkur. Štaviše, možete lako da posmatrate Jupiter i njegove mesece sa skromnim instrumentom, baš kao što je Galileo radio pre više od 400 godina.

Dalje

Istraživači mogu da konstruišu ćelije da eksprimiraju nove gene i proizvode specifične proteine, dajući ćelijama nove delove za rad. Ali, mnogo je teže dati ćelijama uputstva o tome kako da organizuju i koriste te nove delove. Sada, novi alati istraživača Univerziteta Viskonsin-Medison nude inovativan način za rešavanje ovog problema.

Dalje

Istraživači su razvili novu tehniku mašinskog učenja koja pomaže računarskim sistemima da predvide buduće obrasce podataka i optimizuju način na koji se informacije čuvaju. Otkrili su da ova predviđanja mogu da obezbede povećanje brzine do 40% na skupovima podataka iz stvarnog sveta.

Dalje

Nova mera koja poredi smrtne slučajeve povezane sa zemljotresom sa veličinom stanovništva zemlje zaključuje da su Ekvador, Liban, Haiti, Turkmenistan, Iran i Portugal doživeli najveći uticaj žrtava u poslednjih pet vekova.

Dalje

Međunarodni tim naučnika ispitao je prvih 18 meseci od početka sukoba u Ukrajini, istražujući njegove posledice osim gubitaka života, sa primarnim fokusom na vojne emisije. Njihovi nalazi naglašavaju ograničenja u trenutnom okviru za izveštavanje o emisijama Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC).

Dalje

U 90-ak godina otkako je otkriven, nikada nismo pronašli ništa slično drevnom, ranom permskom fosilu otkrivenom u italijanskim Alpima.

Dalje

Za tihu, prašnjavu grudu planete koju vidimo danas, Mars je imao iznenađujuće nasilnu istoriju, onu koja bi mogla da otkrije neke tragove o sopstvenoj prošlosti Zemlje.

Dalje

Naučnici sa Tehnološkog univerziteta Ilmenau u Nemačkoj sproveli su eksperimente sa lažnim ljudskim glavama kako bi istražili efekte groma na suvu i mokru kožu. Rezultati sugerišu da polivanje glave kišnicom može povećati šanse za preživljavanje udara groma do 90 posto. Veštačke glave koje su bile natopljene vodom pokazale su manja oštećenja i smanjenu unutrašnju izloženost električnoj struji. Iako je najbolje izbegavati oluju, ovo istraživanje pruža praktične dokaze o potencijalnim koristima vlažne kože u zaštiti od udara groma.

Dalje

Novo istraživanje s Univerziteta u Sidneju otkriva da korisnici kanabisa mogu biti oštećeni između tri i 10 sati, u zavisnosti od faktora kao što su doza THC-a i način konzumiranja. Ove informacije bi mogle uticati na zakonodavstvo i upravljanje drogama kako bi bolje odražavali realnost oštećenja kanabisa.

Dalje