Kategorija: Nauka

Astronomi su otkrili misteriozan kosmički događaj koji prkosi dosadašnjem razumevanju eksplozivnih svemirskih pojava. Eksplozija, nazvana EP240408A, prvi put je detektovana 8. aprila 2024. godine putem rendgenskog svemirskog teleskopa Einstein Probe. Iako na prvi pogled deluje kao klasičan gama bljesak, dodatna posmatranja u različitim talasnim dužinama otkrila su da se ne uklapa ni u jedan poznati tip kosmičke eksplozije.

Dalje

Grčka vlada je proglasila vanredno stanje na Santoriniju nakon što je ostrvo pogođeno nizom učestalih zemljotresa, od kojih se neki dešavaju u razmaku od samo nekoliko minuta. Seizmička aktivnost, koja je započela krajem januara sa slabijim potresima, pojačala se početkom februara, izazivajući strah od moguće vulkanske erupcije.

Dalje

Još uvek ne vidimo pad svemirskih ostataka, pogodi avionu, ali ako se to dogodi, posledice bi gotovo sigurno bile katastrofalno – i prema novoj studiji, opasnost predstavlja avionima samo se povećava.

Dalje

Džejms Vebb Space Telescope (JVST) nam je dao sjajan novi pogled na univerzum od svog lansiranja.

Dalje

Naučnici su predložili naziv „Altierijevo sočivo“ za ovaj objekt, po astronomu Brunu Altieriju iz Evropske svemirske agencije koji je prvi primetio objekt u podacima Euclid teleskopa. Ovo otkriće je objavljeno u časopisu Astronomy and Astrophysics.

Dalje

Prema dvema velikim globalnim studijama, Zemlja je prešla prag od 1,5 °C globalnog zagrevanja, što može označiti ulazak u dugoročnu fazu klimatskih promena sa potencijalno katastrofalnim posledicama. Iako se ciljevi Pariškog sporazuma mere kroz višedecenijske proseke, istraživanja ukazuju da su rekordne temperature iz 2024. godine snažan pokazatelj trajnog prelaska ovog ključnog praga.

Dalje

Poput papranih i plima, grupe za zaštitu u zajednici dolaze i odlaze. Mnogi postižu svoj cilj. Volonteri vraćaju lokalno močvarno područje ili zaštite mrlju gradskog grm, a zatim prekidaju rukavice sa vrtovima sa toplim unutrašnjim sjajem. Neke grupe Petrove, dok drugi izdrže, bave se ekološkim problemima suočeni sa današnjom Australijom.

Dalje

Istraživači iz Južne Koreje razvili su inovativnu tehniku za smanjenje električnog krosstalka u OLED ekranima visoke rezolucije, što bi moglo unaprediti performanse ekrana u uređajima poput VR i AR sistema, pametnih telefona i nosivih tehnologija.

Dalje

Istraživači u Koreji uspešno su razvili novi materijal koji značajno povećava efikasnost proizvodnje zelene vodonika tokom smanjenja troškova.

Dalje

Istraživači sa Univerzitetske bolnice Bon i Univerziteta u Bonu, u saradnji sa Medicinskim centrom u Getingenu, otkrili su kako nervne ćelije primenjuju sofisticirane strategije za uštedu energije dok istovremeno obavljaju ključne funkcije. Njihova studija, objavljena u časopisu Nature Communications, pokazuje da mozak koristi precizne mehanizme za regulaciju sinteze i transporta proteina kako bi minimizirao energetske troškove.

Dalje

Najnovija studija istraživača sa Univerziteta Jejl pruža dublji uvid u genetske promene koje su oblikovale evoluciju ljudskog mozga, razlikujući nas od šimpanzi, naših najbližih rođaka.

Dalje

Arheolozi su otkrili neverovatne nove informacije o praistorijskoj ženi poznatoj kao „Crvena dama El Mirona“, čiji su ostaci pronađeni u pećini u severnoj Španiji. Zahvaljujući revolucionarnoj metodi analize drevne DNK iz sedimenata (prljavštine), istraživači su uspeli da rekonstruišu ljudsku i životinjsku prošlost regije, bez potrebe za direktnim iskopavanjem kostiju.

Dalje

Nova studija objavljena u časopisu Biochemistry donosi značajne uvide u načine na koje bakterije regulišu svoje gene, osporavajući dosadašnje pretpostavke o ponašanju proteina. Istraživači su analizirali kako dve bakterijske vrste – Escherichia coli i Mycobacterium tuberculosis – koriste signalnu molekulu ciklični AMP (cAMP) za kontrolu ključnih ćelijskih funkcija.

Dalje

Švajcarske Alpe zablistale su na impresivnoj satelitskoj slici koju je u decembru 2024. godine zabeležila Misija Kopernikus Sentinel-2. Ova fotografija prikazuje dramatične kontraste snežnih vrhova i dubokih dolina Bernskih Alpa, centralnog dela ovog planinskog lanca koji se prostire na 1.200 kilometara i zauzima površinu od oko 200.000 kvadratnih kilometara.

Dalje

Zdravstvene kampanje, poput onih koje se bore protiv zloupotrebe droga ili promovišu mere prevencije infekcija, predstavljaju ključne javnozdravstvene alate koji mogu doprineti zaštiti stanovništva. Jedna od najnovijih takvih inicijativa jeste kampanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokrenuta u oktobru 2024. godine pod motom „Redefinirajte alkohol“. Ova kampanja poziva ljude širom Evrope da preispitaju posledice konzumacije alkohola, budući da je on direktno odgovoran za jedan od jedanaest smrtnih slučajeva u evropskoj regiji.

Dalje

Međunarodna studija sprovedena u 20 zemalja otkrila je da mališani provode više vremena pred ekranima nego što se preporučuje, pri čemu su televizija i pametni telefoni najčešće korišćeni uređaji. Istraživači su utvrdili da veća izloženost ekranima negativno utiče na razvoj jezika, dok su čitanje knjiga i interakcija sa odraslima povezani sa boljim jezičkim veštinama. Ovi rezultati dodatno potvrđuju zabrinutost pedijatara i razvojnih psihologa u vezi sa uticajem digitalnih uređaja na rani kognitivni razvoj dece.

Dalje

Euroazijska vidra se smatra pokazateljem zdravlja vodenih ekosistema, a njen nestanak ukazuje na ozbiljne probleme sa očuvanjem prirodnih resursa u regionu. Ako se ne preduzmu hitne mere, Kirgistan bi mogao postati još jedna zemlja u kojoj je ovaj razigrani mesožder trajno izgubljen.

Dalje

Neutrofilni granulociti, ključne imunološke ćelije, igraju dvostruku ulogu u organizmu – neophodni su za odbranu od patogena, ali mogu izazvati dugotrajnu upalu i oštećenja tkiva, posebno u mozgu nakon moždanog udara. Da bi precizno analizirali proteine neutrofila u inflamatornim žarištima i bolje razumeli njihovu funkcionalnu dinamiku, istraživači su razvili inovativnu metodu koja omogućava masenu spektrometrijsku analizu uz korišćenje samo 1.000 neutrofila.

Dalje

Nova istraživanja pokazuju da jednostavna plava mrlja može pomoći naučnicima da precizno rekonstruišu drevne klimatske uslove, omogućavajući bolje razumevanje prošlih perioda hladnih leta i vulkanskih zima. Istraživači su otkrili da se specifični plavi prstenovi u drveću formiraju kada dolazi do smanjenja proizvodnje lignina – jedinjenja koje jača i štiti ćelijske zidove biljaka. Ovaj fenomen može ukazivati na ekstremne klimatske događaje, pružajući dragocene podatke o istorijskim varijacijama temperature.

Dalje

Dugo se verovalo da biljke putem podzemnih gljivičnih mreža, poznatih kao mikorizna mreža ili „Mreža drveta“, međusobno komuniciraju kako bi nesebično delile resurse i upozoravale jedne druge na opasnosti. Međutim, novo istraživanje naučnika sa Univerziteta u Oksfordu i Vrije Universiteit Amsterdam (VU) sugeriše da ova komunikacija možda nije toliko altruistična kako se ranije mislilo – biljke bi mogle koristiti ovu mrežu za manipulaciju i sabotažu svojih konkurenata.

Dalje