Naučnici su na ivici proboja protiv raka nakon što su utvrdili kako imuni sistem tela cilja ćelije uništene bolešću.
Kategorija: Nauka
Naučnici žele da shvate zašto su muškarci sa rakom prostate u većem riziku od Alchajmerove bolesti
Istraživači sa Medicinskog koledža Džordžije na Univerzitetu Augusta traže bolji način da razumeju zašto mnogi muškarci sa rakom prostate završavaju sa Alchajmerovom bolešću i da li je to standardni tretman hormonske terapije ili preterano aktivan imunološki odgovor koji zapravo doprinosi problemu.
Istraživači mapiraju 50.000 DNK misterioznih ‘čvorova’ u ljudskom genomu
Istraživači su mapirali 50.000 DNK misterioznih „čvorova“ u ljudskom genomu. Inovativna studija skrivenih struktura DNK može otvoriti nove pristupe za lečenje i dijagnostiku bolesti, uključujući rak.
Korisnici kohlearnih implantata otkrivaju kako ljudi prepoznaju reči
Istraživači sa Univerziteta u Ajovi definisali su kako ljudi prepoznaju reči. U novoj studiji sa ljudima koji koriste kohlearne implantate da čuju, istraživači su identifikovali tri glavna pristupa koja ljudi sa oštećenim sluhom ili bez njih koriste da bi prepoznali reči, što je suštinski element za razumevanje govornog jezika. Koji pristup zavisi od osobe, bez obzira na sposobnost ili sposobnost sluha: Neki čekaju malo pre nego što identifikuju reč, dok drugi mogu da se muče između dve ili više reči pre nego što odluče koja je reč čula.
Mogu li gljive pretvoriti otpad od hrane u sledeću kulinarsku senzaciju?
Kuvar koji je postao hemičar Vaiu Hill-Maini ima strast: pretvoriti otpad od hrane u kulinarske poslastice koristeći gljive.
Globalno snabdevanje drvetom je ugroženo jer klimatske promene guraju obradive površine ka severu
Studija, objavljena u časopisu Nature Climate Change, ističe kompleksnost izazova sa kojima se suočavaju industrije hrane i drveta u svetlu klimatskih promena. Dok broj stanovnika raste, potreba za obezbeđivanjem dovoljnih količina hrane i drveta postaje sve veća, zahtevajući dugoročne strategije i odlučne akcije.
Nova Sizifova tehnika hlađenja mogla bi poboljšati preciznost atomskih satova
Nova Sizifova tehnika hlađenja bi mogla imati značajnu primenu ne samo u unapređenju preciznosti optičkih satova već i u hlađenju uzoraka za druge tehnologije, uključujući kvantnu obradu informacija i računarske sisteme. Istraživači planiraju nastaviti sa primenom ove tehnike kako bi poboljšali tačnost optičkih rešetkastih satova razvijenih u NIST-u.
Genska terapija dobija turbo podsticaj od istraživača
Decenijama su naučnici sanjali o budućnosti u kojoj bi genetske bolesti, poput hemofilije, poremećaja zgrušavanja krvi, mogle biti stvar prošlosti. Genska terapija, ideja o popravljanju neispravnih gena zdravim, obećavala je ogromno. Ali glavna prepreka je pronalaženje bezbednog i efikasnog načina za isporuku tih gena.
Arktički toplotni talasi povezani sa gubitkom morskog leda, otkriva nova studija
Usred globalnog zagrevanja, toplotni talasi pogađaju čak i Arktik, region koji se nekada smatrao imunim na takve ekstremne vremenske prilike. Nedavna istraživanja otkrivaju da ovi toplotni talasi, posebno u Barenc-Karskom moru (BKS) tokom borealne jeseni, ne samo da su u porastu, već utiču i na klimu daleko izvan Arktika, od istočne Azije do celog sveta.
Klimatske promene će povećati rizik od bolesti koje se prenose hranom
Klimatske promene će povećati rizik od bolesti koje se prenose hranom od Salmonella enterica, prema novoj studiji. Istraživanje se pojavljuje u Applied and Environmental Microbiologi.
JVST je uočio šest odmetnutih planeta, bez zvezde koju bi mogli da pozovu kući
O planetama razmišljamo kao o inherentno zatvorenoj deci zvezda domaćina.
Najbrži mikroskop na svetu snima kretanje elektrona u atosekundama
Naša sposobnost da prikažemo subatomsko područje ograničena je ne samo rezolucijom, već i brzinom. Sastavne čestice koje sačinjavaju atome i lete bez njih, u teoriji mogu da se kreću brzinom koja se približava brzini svetlosti.
Nova ‘živa plastika’ se samouništava kada se baci
Naučnici su stvorili „živu plastiku“ koja se samouništava kada materijal počne da erodira.
Po prvi put otkrivena mikroplastika koja se infiltrira u ljudski mozak
Plastika je u našoj odeći, automobilima, mobilnim telefonima, bocama za vodu i posudama za hranu. Ali nedavna istraživanja povećavaju zabrinutost zbog uticaja sitnih plastičnih fragmenata na naše zdravlje.
Fosil morske krave otkriva brutalni lanac ishrane od pre 20 miliona godina
Fosil morske krave otkriven u severnoj Venecueli pruža fascinantan uvid u surovu stvarnost lanaca ishrane u morima pre 20 miliona godina. Međunarodni tim istraživača, predvođen paleontologom Aldom Benites-Palominom sa Univerziteta u Cirihu, detaljno je proučavao ostatke ovog drevnog sisara iz izumrlog roda Culebratherium, otkrivajući da je pretrpeo stravičan kraj, postavši plen ne jednog, već dva moćna predatora – krokodila i ajkule.
Fosili dinosaurusa povezuju Afriku i Južnu Ameriku
U januaru 1912., nemački geofizičar Alfred Vegener predložio je ideju za koju je naučni svet mislio da je pogrešna.
DNK mitohondrija koji ulazi u genom mozga povećava mogućnost preranog mortalitet
Nedavno istraživanje tima naučnika sa Univerziteta Kolumbija, predvođenog molekularnim biologom Kalpitom Karanom i mitohondrijalnim psihobiologom Martinom Pikardom, otkrilo je iznenađujuće visoku učestalost umetanja delova mitohondrijske DNK u nuklearni genom moždanih ćelija, što može povećati rizik od preranog mortaliteta. Ovaj proces, poznat kao nuklearna mitohondrijska DNK umetanja ili NUMT, potencijalno predstavlja značajan rizik za ljudsko zdravlje i dugovečnost.
Otkriveno je da male RNK podstiču imuni odgovor na tuberkulozu
Tuberkuloza ubije oko 1,3 miliona ljudi svake godine, što je čini jednom od najsmrtonosnijih zaraznih bolesti na svetu. Sada, molekularni biolog Iohei Kirino, dr. i njegov istraživački tim na Univerzitetu Tomas Džeferson otkrio je da se određeni molekuli RNK kod ljudi sa tuberkulozom drastično razlikuju od onih kod zdravih ljudi.
Ljubav je slepa za mužjake voćnih mušica, koji će izabrati seks umesto sigurnosti
Mužjaci voćnih mušica postat će nesvesni fizičke opasnosti kako budu sve više angažovani u udvaranju i seksu, pokazuje novo istraživanje.
Kako je istraživanje na preko 2.000 žena 1920-ih promenilo način na koji Amerikanci razmišljaju o ženskoj seksualnosti
Američke žene i dalje imaju manje orgazama od muškaraca, prema novom istraživanju koje sugeriše da je decenijama nakon seksualne revolucije „jaz u orgazmu“ još uvek na snazi.