Isečak: Radio astronomi koriste teleskope za istraživanje svemira na načine koje ljudsko oko ne može da vidi. Najnovija otkrića uključuju neobične objekte poput Wolf-Rayet zvezda i supernova. Ova istraživanja otkrivaju nove aspekte niskosvetlosnog svemira koji su ranije bili nepoznati.
Kategorija: Nauka
Antarktički cirkumpolarni tok: Ključni faktor za globalnu klimu i ekosistem
Istraživanje pokazuje da će Antarktički cirkumpolarni tok usporiti za 20 procenata do 2050. godine. Ovaj tok igra ključnu ulogu u regulaciji klime i očuvanju biodiverziteta. Uslovi se pogoršavaju zbog otapanja leda i klimatskih promena.
Narval otkriva tajne: Istraživanje kljova
Istraživanje narvala otkriva nove aspekte njegovog ponašanja i upotrebe kljova. Ove informacije su važne za razumevanje uticaja globalnog zagrevanja na ovu ugroženu vrstu. Narvali koriste svoje kljove za različite aktivnosti, uključujući istraživanje i igru.
Najveći ledeni breg na svetu zaglavljen 70 kilometara od Antarktika, štiti divlje životinje
Najveći ledeni breg na svetu, A23a, zaglavljen je 70 kilometara od udaljenog antarktičkog ostrva. Ovaj breg, veći od Londona, mogao bi da zaštiti važne stanište divljih životinja. Stručnjaci prate njegovu sudbinu i analiziraju moguće posledice.
Rani ljudi koristili životinjske kosti za pravljenje alata pre 1,5 miliona godina
Novi nalazi u Tanzaniji pomeraju granice upotrebe kostiju za alate. Otkriveno je 27 klesanih kostiju slonova i hipopotama koje datiraju pre milion godina. Ova otkrića ukazuju na složenije alate nego što se ranije mislilo.
Naučnici stvorili ‘vunene’ miševe kako bi oživeli izumrle mamute
Nakon intenzivnog proučavanja genetskog koda mamuta, naučnici su stvorili ‘vunene’ miševe sa izmenjenom debljinom, bojom i teksturom krzna. Ovaj projekat predstavlja ključni korak ka deekstinkciji vunenog mamuta. Iako je rad kontroverzan, rezultati su obećavajući.
Istraživanje otkriva zašto veće životinjske vrste imaju više stope raka
Naučnici su otkrili da veće životinjske vrste, poput žirafa i pitona, imaju veće stope raka u poređenju sa manjim vrstama, kao što su slepi miševi i žabe. Ovo istraživanje sugeriše da evolucija može biti ključna za razumevanje otpornosti
NASA isključila instrumente na Voyager sondama radi produženja misije
NASA je isključila dva naučna instrumenta na Voyager sondama radi produženja misija. Instrument na Voyager 2 je isključen ovog meseca, a prošle nedelje je isključen instrument na Voyager 1 radi očuvanja energije i trajanja misija.
Golijat bube na ivici izumiranja zbog industrije kakaa u zapadnoj Africi
Nova istraživanja pokazuju da je jedna vrsta Golijat buba gotovo potpuno nestala zbog industrije kakaa u zapadnoj Africi. Profesor Luka Luiseli objašnjava kako se može spasiti ova ugrožena vrsta. Ova situacija predstavlja ozbiljnu pretnju za ekosistem.
Veza između Sunčevih pega i seizmičke aktivnosti na Zemlji otkrivena
Naučnici su uspostavili neočekivanu vezu između Sunčevih pega i seizmičke aktivnosti na Zemlji. Istraživanje je pokazalo kako solarna aktivnost može uticati na promene u atmosferi i svojstvima stena. Ova saznanja mogu poboljšati predikciju zemljotresa.
Umirući koralni grebeni u Vijetnamu: Turizam i ribolov u opasnosti
U Nha Trangu, Vijetnam, koralni grebeni umiru, a ribolov se smanjuje. Turisti dolaze na ribolov, ali se hvata samo lignja. Lokalni ribari suočavaju se s teškim uslovima.
Zašto veće životinjske vrste ne razvijaju više malignih tumora?
Naučnici su decenijama istraživali zašto veće životinjske vrste ne pokazuju povećane stope malignih tumora. Nova studija sugeriše da veće vrste, poput žirafa i pitona, zapravo imaju više stope raka. Istraživanje može otvoriti nove puteve za lečenje ove bolesti.
Naučnici stvorili ‘vunene’ miševe kako bi rekreirali adaptacije izumrlih mamuta
Nakon intenzivnog proučavanja genetskog koda mamuta, naučnici su stvorili ‘vunene’ miševe sa izmenjenom debljinom, bojom i teksturom krzna. Ovaj projekat predstavlja ključni korak ka oživljavanju vunenog mamuta. Iako je rad kontroverzan, rezultati su obećavajući.
Otkriveno da helijum može da se veže za gvožđe u dubinama Zemlje
Istraživači su otkrili da helijum može da se veže za gvožđe pod visokim pritiskom. Ovo otkriće može promeniti naše razumevanje hemije u unutrašnjosti planete. Tim naučnika predvođen Harukijem Takezavom sa Univerziteta u Tokiju istražuje ovu fenomen.
Atlantska cirkulacija neće se srušiti ovog veka, ali će oslabiti
Nova studija, koju su sproveli naučnici iz britanske Meteorološke službe (Met Office) i Univerziteta Ekseter, pokazuje da se kolaps Atlantske meridionalne prevrtne cirkulacije (AMOC) – ključnog sistema koji reguliše temperaturu u Severnom Atlantiku i Evropi – verovatno neće dogoditi u ovom veku.
Nova istraživanja otkrivaju kako je Zemlja preživela supererupciju u Los Čokoiosu
Međunarodni tim naučnika Zemlje i života, hidrolozi, hemičara i fizičara, pokazao je dokaze koji pokazuju da je dostizanja u Los Chocoiosu došlo do približno 79.500 godina i da je planeta odbila iz njegovih nezgodanih efekata u decenijama.
Evropska raketa Ariane 6 spremna za prvo komercijalno lansiranje
Nakon višestrukih odlaganja, evropska raketa Ariane 6 spremna je za svoju prvu komercijalnu misiju, zakazanu za ponedeljak. Tokom ovog lansiranja iz baze Kourou u Francuskoj Gijani, raketa će u orbitu poslati CSO-3, francuski vojni obaveštajni satelit.
Asteroid 2024 IR4: Kako je svet reagovao na potencijalnu pretnju
Sredinom februara, asteroid 2024 IR4 uzburkao je javnost nakon što su naučnici procenili da postoji čak 3,1% šanse da udari u Zemlju 2032. godine. Iako se ta verovatnoća kasnije smanjila na gotovo nulu, ova situacija poslužila je kao ozbiljan podsetnik na realnu opasnost od udara asteroida.
Preminuo američki naučnik srpskog porekla David Vujić, član „srpske sedmorke“
David Vujić, poznati naučnik srpskog porekla, preminuo je, potvrđeno je danas. Bio je poslednji živi član „srpske sedmorke“ koja je učestvovala u misiji Apolo. Vujić je ostavio značajan trag u istoriji svemirskih istraživanja.
Otkriveno neobično ponašanje olova-208: Naučnici izazivaju postojeće nuklearne modele
Međunarodni tim naučnika otkrio je neočekivane karakteristike oblika jezgra olova-208, najtežeg poznatog „dvostruko magičnog“ nuklearnog jezgra. Iako bi, prema teoriji, olovo-208 trebalo da bude savršeno sferično, novi eksperimenti pokazuju da njegova struktura odstupa od ove pretpostavke.