Ruski analitičari ocenjuju napredovanje moskovskih trupa u Ukrajini.
Dok ruske oružane snage izvode napad zamišljen da osakati ukrajinsku vojsku, delegacije Moskve i Kijeva održale su dve runde mirovnih pregovora sa visokim ulozima u Belorusiji. RT je stupio u kontakt sa ruskim ekspertima o tome kada i kako će se takozvana „specijalna operacija“ verovatno približiti kraju, šta bi to moglo da znači za suverenitet Ukrajine i koje lekcije se mogu naučiti u vezi sa informacionim ratovanjem.
Misija Moskve za demilitarizaciju Ukrajine
Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja insistirao je da, invazijom na Ukrajinu, Moskva koristi svoje pravo da se brani od susedne zemlje koja želi da nabavi arsenal nuklearnog oružja. Govoreći na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji prošlog meseca, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski dotakao se odluke Kijeva da preda svoje atomsko naoružanje u skladu sa Budimpeštanskim memorandumom, potpisanim 1994. godine, u zamenu za bezbednosne garancije.
Neki posmatrači su ovo protumačili kao bivša sovjetska republika koja želi da se odrekne svog nenuklearnog statusa.
„Čim se shvati da su ukrajinske vlasti spremne da započnu proces demilitarizacije i denacifikacije, to će biti korak ka okončanju operacije“, rekao je Nebenzja.
Rukovodilac Centra za sveobuhvatne evropske i međunarodne studije Visoke škole ekonomije (HSE) Vasilij Kašin objasnio je za RT da bi analiza vojne intervencije u Ukrajini trebalo da se zasniva na izjavama predsednika Vladimira Putina.
Rusija otkrila broj poginulih i povređenih vojnika u Ukrajini PROČITAJTE JOŠ: Rusija otkrila broj poginulih i povređenih vojnika u Ukrajini
„Mi ovde imamo ograničeno razumevanje ciljeva Rusije. Čini se da govorimo o prolasku kroz celu teritoriju Ukrajine i promeni njenog političkog sistema. Pretpostavljam da je poenta da se od Ukrajine napravi nešto što bi postala da je poštovala Minske sporazume – zemlju sa slabim centrom i jakim regionima. To bi onemogućilo Ukrajinu da jednodušno vodi blokovski orijentisanu spoljnu politiku. Štaviše, nacionalisti bi bili odsečeni od politike. Kako tačno Rusija to namerava da postigne, još mi je nejasno, s obzirom da je Ukrajina velika zemlja i da su ruske snage ograničene“, rekao je on.
Moskva je više puta insistirala da nema nameru da okupira Ukrajinu, već radi na demilitarizaciji ukrajinske teritorije. Komentarišući u kom roku se može očekivati postizanje ovog cilja, Kašin se osvrnuo na operaciju američke vojske 2003. Iračka sloboda, koja je trajala 21 dan.
„Verovatno će Kijev prvo biti opkoljen, a zatim zauzet, ali ne mislim da će to biti tako brzo, pošto su meštani tamo dobili oružje. Rusija je sada uglavnom fokusirana na druge delove zemlje. Za nedelju ili dve organizovana odbrana Ukrajine će se verovatno urušiti, a onda će se pojaviti pitanje stavljanja zemlje pod kontrolu i uspostavljanja novog režima“, tvrdi stručnjak za HSE.
Programski direktor Diskusionog kluba Valdaj Oleg Barabanov rekao je za RT da veruje da će ishod intervencije u Ukrajini zavisiti od toga koliko uspešna ruska vojna operacija bude, konkretno da li će kijevske snage i milicija zaustaviti svoj oružani otpor ili ne.
„Ako operacija prođe dobro u narednih nekoliko dana i vojni ciljevi budu postignuti, Ukrajina neće imati drugog izbora nego da počne da razgovara o ruskim zahtevima za demilitarizaciju. Ali ako operacija počne da odugovlači, šok od prvih nekoliko dana će nestati, a Ukrajina će moći da ojača svoju odbranu. Onda će se ovo pretvoriti u produženi vojni sukob u kojem pregovori neće igrati odlučujuću ulogu“, rekao je on.
Žrtve
Ukrajinsko rukovodstvo čini sve što je u njegovoj moći da napredovanje Rusije kroz zemlju učini „što skupljim“, tvrdi Kašin.
„Deljenje oružja neobučenim civilima van strukture vojske nema mnogo smisla u odbrambenom smislu. Ali oni će poginuti ako pokušaju da se odupru i svaka takva smrt će dovesti do toga da se još nekoliko desetina ljudi uključi u antiruske aktivnosti – svaka ubijena osoba ima voljene i prijatelje, na kraju krajeva. Ovo je razlog za nemilosrdnu odbranu Kijeva umesto povlačenja na zapad i zadržavanja linije na tamošnjoj granici“.
Prema njegovim rečima, „to je masovna žrtva koja ima za cilj da zakomplikuje situaciju za Rusiju i oteža joj postizanje svojih ciljeva“. Otišao je toliko daleko da tvrdi da „Kijev ne mari za svoje ljude“.
Barabanov tvrdi da je Moskva trebalo da izvede sličnu operaciju 2014. godine nakon Majdana, kada su nasilni ulični protesti zbacili izabranu vladu. Donjecka i Luganska Narodna Republika (DNR i LNR) su naknadno proglasile nezavisnost od Kijeva, koju je Kremlj nedavno priznao.
„Ruske trupe pokušavaju da izbegnu ulazak u ukrajinske gradove, umesto toga ih okružuju i blokiraju. Možda je to tačno sa taktičkog stanovišta. Ali pitanje je da li će vlada Zelenskog ostati na vlasti do kraja ili će se pojaviti neki novi alternativni centar moći. Zelenski i njegov krug neće tako lako odustati, sudeći po tome koliko su hrabri i organizovani sada. To je ključna razlika u odnosu na 2014. Tada su elite i vojska verovatno bežale, tako da je osam godina kašnjenja velika greška. Rekao bih da nema šanse da Zelenski pobegne. Čak i ako su njegovi postupci ponekad kontradiktorni, on čini sve što može“, rekao je Barabanov.
Budućnost Ukrajine
Rusija i Ukrajina su 28. februara imale prvu rundu pregovora u Gomeljskoj oblasti Belorusije. Prema rečima šefa ruske delegacije Vladimira Medinskog, dve strane su tokom petosatnog samita razgovarale o širokom spektru pitanja.
Međutim, neki analitičari spekulišu da bi bilo kakvi pregovori sa aktuelnim ukrajinskim rukovodstvom mogli biti izlišni, jer bi nacijom uskoro mogli da upravljaju različiti zvaničnici.
Barabanov veruje da bi nova „novoruska“ narodna republika, sa glavnim gradom u blizini Hersona na jugu ili Harkova na istoku, mogla da bude alternativa aktuelnoj kijevskoj vladi. On je takođe primetio da se u medijima mnogo spekuliše da bi potencijalnu novu državu mogao da vodi bivši predsednik parlamenta Novorosije i član Vrhovne rade Oleg Carjov ili bivši ukrajinski premijer Nikolaj Azarov.
„U ovom slučaju mogu čak i da pregovaraju sa Rusijom, praktično podelivši Ukrajinu. Ne verujem da postoji šansa da bi neko mogao samo da zbaci Zelenskog, uprkos Putinovim pozivima vojsci da preuzme vlast. Ja to vidim kao najmanje verovatan scenario“, rekao je stručnjak.
Prema Kašinu, u Ukrajini postoje neke navodno antifašističke organizacije pod ruskom kontrolom koje bi teoretski mogle biti uključene u vođenje zemlje.
„Ovo je veoma neobična ideja o budućnosti Ukrajine“, rekao je Kašin.
Ekspert HSE-a navodi da bi Carjov mogao da učestvuje u dešavanjima iza kulisa. On je takođe istakao da je poslanik Ilja Kiva bio veoma glasan poslednjih dana, kritikujući i Zelenskog i gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička.
Kiva je svojevremeno bio na čelu poltavskog ogranka Desnog sektora, ultradesničarske ukrajinske organizacije. Ranije je podržavao ukrajinizaciju Donbasa i radio je kao savetnik bivšeg ministra unutrašnjih poslova Arsena Avakova. U periodu 2014-2015, učestvovao je u takozvanoj antiterorističkoj operaciji u DNR i LNR sa ukrajinske strane.
Poslednjih godina ukrajinski nacionalisti su počeli da osuđuju Kivu zbog njegovog političkog zaokreta. On se pridružio redovima navodno proruske opozicione Platforme – Za život – političke partije koju vodi Viktor Medvedčuk, koji je trenutno u kućnom pritvoru. U intervjuu 2021. godine, Kiva je rekao da je „za mene Rusija šansa da spasem budućnost moje zemlje“, dok „SAD seju seme nacizma u Ukrajini“.
Mediji i javno mnjenje
Barabanov tvrdi da su ruski mediji možda manje pratili svoje izveštavanje o ratu zbog potrebe da se taktički planovi drže u tajnosti tokom napada.
„Međutim, ukrajinsko rukovodstvo i glave koje govore naporno su radile da održe moral, redovno zahvaljujući svojim trupama na herojstvu i odbrani svoje domovine. Ne vidimo dovoljno toga u Rusiji, osim što im se jednom predsednik Putin zahvalio. Kada je u pitanju podizanje morala, ukrajinska propagandna mašina nadmašuje kremaljsku“, rekao je on.
Kašin takođe tvrdi da ruska štampa ne prati adekvatno ofanzivu, ali je prestao da proglasi Ukrajinu pobednikom u medijskoj kampanji.
„Rusija bi trebalo da prikazuje ne samo više video zapisa, već i razne intervjue. Ono što smo do sada videli su uglavnom čudne izjave. Ali ni Ukrajina ne nosi sve to dobro. Možda zato što je njihova propagandna infrastruktura pogođena na samom početku operacije. Izjave koje sada dolaze iz Ukrajine su haotične i nepotvrđene“, rekao je on.
Nedostatak onoga što Kašin veruje da su zvanične informacije koje dolaze iz Moskve, doprineo je kontroverznoj reakciji koju mnogi posmatraju u zemlji, smatra ekspert.
„Rusija je trebalo da pripremi detaljne referentne materijale koji će biti široko dostupni i sadržati sve informacije o tome kako su pregovori prekinuti, ko je odgovoran i ko je i kako doneo odluku o pokretanju aktuelne vojne operacije. Ono što je najvažnije, trebalo bi da postoji jasno objašnjenje zašto je Ukrajina toliko važna Rusiji da smo zbog nje započeli najveći rat u Evropi od 1945.
Uprkos napretku moskovskih oružanih snaga na terenu, rusko društvo ne dobija dovoljno uvida u to kako se rat odvija, tvrdi Kašin, dodajući da će biti potrebno vreme da se u potpunosti shvati koliko uspešno teče operacija.
