Amnesti internešenel optužio je Izrael da je počinio genocid u Pojasu Gaze tokom rata sa Hamasom, rekavši da je nastojao da namerno uništi Palestince izvodeći smrtonosne napade, uništavajući vitalnu infrastrukturu i sprečavajući isporuku hrane, lekova i druge pomoći.
Grupa za ljudska prava objavila je u četvrtak izveštaj na Bliskom istoku u kojem se kaže da se takve akcije ne mogu opravdati Hamasovim napadom na Izrael 7. oktobra 2023, koji je podstakao rat, ili prisustvom militanata u civilnim područjima. Amnesti je rekao da bi Sjedinjene Države i drugi saveznici Izraela mogli biti saučesnici u genocidu i pozvao ih da zaustave isporuke oružja.
„Naša osuđujuća otkrića moraju poslužiti kao poziv na buđenje međunarodnoj zajednici: ovo je genocid. To sada mora da prestane“, rekla je u izveštaju Anjes Kalamar, generalni sekretar Amnesti internešenela.
Izrael, koji je osnovan nakon Holokausta, odlučno je odbacio optužbe za genocid protiv njega kao antisemitsku „krvnu klevetu“. Ona osporava takve navode Međunarodnom sudu pravde i odbacila je optužbe Međunarodnog krivičnog suda da su premijer Benjamin Netanjahu i njegov bivši ministar odbrane počinili ratne zločine u Gazi.
„Ožalošćena i fanatična organizacija Amnesti internešenel ponovo je sačinila izmišljen izveštaj koji je potpuno lažan i zasnovan na lažima“, navodi se u saopštenju izraelskog ministarstva spoljnih poslova. Izrael je optužio Hamas, koji je obećao da će uništiti Izrael, da je izvršio genocidni masakr u napadu koji je pokrenuo rat i rekao da se brani u skladu sa međunarodnim pravom.
Izveštaj Amnestija dodaje uticajan glas rastućoj listi igrača koji optužuju Izrael da je počinio genocid – što bi ga stavilo u društvo nekih od najsmrtonosnijih sukoba u poslednjih 80 godina, uključujući Kambodžu, Sudan i Ruandu.
Optužbe uglavnom dolaze od grupa za ljudska prava i saveznika Palestinaca. Ali prošlog meseca, papa Franja je pozvao na istragu kako bi se utvrdilo da li su izraelske akcije bile genocid, a prestolonaslednik Saudijske Arabije, Mohamed bin Salman, koji je signalizirao spremnost da uspostavi diplomatske odnose sa Izraelom, optužio ga je za genocid.
Izrael kaže da je u ratu sa Hamasom, a ne sa narodom Gaze. A ključni saveznici, uključujući SAD i Nemačku, takođe su odbili optužbe za genocid. Ali Amnesti je optužio Izrael da je prekršio Konvenciju o genocidu iz 1951. aktima za koje kaže da imaju za cilj da dovedu do fizičkog uništenja palestinskog stanovništva Gaze izlažući ga „sporoj, proračunatoj smrti“.
Amnesti je saopštio da je analizirao ukupan obrazac ponašanja Izraela u Gazi između 7. oktobra 2023. i početka jula. Napominje da ne postoji prag žrtava u dokazivanju međunarodnog zločina genocida, koji Ujedinjene nacije definišu kao djela usmjerena na uništavanje, u cijelosti ili djelimično, nacionalne, etničke, rasne ili vjerske grupe.
Da bi utvrdio namjeru, Amnesti je rekao da je pregledao preko 100 izjava izraelskih vladinih i vojnih zvaničnika i drugih od početka rata koje su „dehumanizirale Palestince, pozivale na ili opravdavale genocidne radnje ili druge zločine protiv njih“.
Izraelski zvaničnici su ranije rekli da su takve izjave izvučene iz konteksta ili da se pozivaju na njihov navedeni cilj uništenja Hamasa, a ne palestinskih civila.
Izrael kaže da ide uveliko da zaštiti civile i poštuje međunarodno pravo — uključujući naređenje civilima da evakuišu područja pre vazdušnih napada i kopnenih ofanziva. Takođe se navodi da je olakšalo isporuku velikih količina hrane i humanitarnih zaliha — tvrdnju koju osporavaju UN i humanitarne organizacije koje rade u Gazi.
U nedelju, bivši visoki izraelski general i ministar odbrane optužio je vladu za etničko čišćenje u severnoj Gazi, gde je vojska zapečatila gradove Bejt Hanun i Bejt Lahija i izbeglički kamp Džabalija i dozvolila skoro nikakvu humanitarnu pomoć.
Amnesti je saopštio da je otkrio da je Izrael „namerno nametnuo uslove života Palestincima u Gazi sa namerom da s vremenom dovede do njihovog uništenja“. Te akcije su uključivale uništavanje kuća, farmi, bolnica i vodovodnih objekata; naredbe za masovnu evakuaciju; i ograničavanje humanitarne pomoći i drugih osnovnih usluga.
Takođe je analizirano 15 vazdušnih napada od početka rata do aprila u kojima su poginula najmanje 334 civila, uključujući 141 dete, a stotine drugih ljudi ranjeno. Rečeno je da nije pronašlo dokaze da je bilo koji od udara usmeren na vojne ciljeve.
U njemu se navodi da je jedan od udara uništio porodičnu kuću Abdelala u južnom gradu Rafah 20. aprila, ubivši tri generacije Palestinaca, uključujući 16 dece, dok su spavali. Istraga Asošiejted presa identifikovala je najmanje 60 porodica u kojima je ubijeno najmanje 25 članova.
Amnesti je ranije naljutio Izrael pridruživši se drugim velikim grupama za ljudska prava optužujući ga za međunarodni zločin aparthejda, rekavši da decenijama sistematski uskraćuje Palestincima osnovna prava na teritorijama pod svojom kontrolom. Izrael je takođe negirao te optužbe.
Izrael kaže da cilja samo militante i krivi Hamas za smrt civila jer se militanti bore u gustim, stambenim područjima i izgradili tunele i drugu militantnu infrastrukturu u blizini kuća, škola i džamija.
Za nedostatak humanitarne pomoći okrivljuju agencije Ujedinjenih nacija, optužujući ih da nisu isporučile stotine kamiona pomoći kojima je dozvoljeno da uđu. UN kažu da je često previše opasno preuzeti i isporučiti pomoć. Ona okrivljuje Izrael kao okupacionu silu za narušavanje reda i zakona — što je omogućilo naoružanim grupama da kradu konvoje pomoći — dok ga takođe optužuje da snažno ograničava kretanje unutar teritorije.
Rat je počeo kada su militanti predvođeni Hamasom upali u južni Izrael 7. oktobra 2023. godine, ubivši oko 1.200 ljudi, uglavnom civila, i uzevši oko 250 talaca, uključujući decu i starije osobe. Oko 100 zarobljenika se i dalje nalazi u Gazi, od kojih se veruje da je najmanje trećina mrtva.
Izraelska vojna kampanja odmazde ubila je više od 44.500 ljudi, prema zdravstvenim zvaničnicima Gaze, čiji broj ne pravi razliku između civila i boraca, iako kažu da su više od polovine mrtvih žene i deca.
Ofanziva je među najsmrtonosnijim i najrazornijim od Drugog svetskog rata i uništila je ogromna područja opkoljene obalne teritorije. Raselio je oko 90% stanovništva od 2,3 miliona, često više puta. Stotine hiljada ljudi naguralo se u bedne šatorske kampove sa malo hrane, vode ili toaleta.
Grupe za pomoć kažu da je stanovništvo u opasnosti od bolesti i neuhranjenosti, posebno kada nastupa zima. Stručnjaci su upozorili na glad u severnoj Gazi, koju je Izrael skoro u potpunosti zatvorio otkako je tamo početkom oktobra pokrenuo veliku vojnu operaciju. Militanti Hamasa su se više puta pregrupisali tamo i u drugim oblastima, a grupa se nije suočila sa velikim unutrašnjim izazovom svoje vladavine.
Sjedinjene Države, koje su pružile ključnu vojnu pomoć Izraelu i zaštitile ga od međunarodnih kritika, više puta su apelovale na Izrael da omogući veću pomoć, sa ograničenim rezultatima.
Bajdenova administracija je u maju rekla da je Izraelsko korišćenje oružja koje je obezbedilo SAD u Gazi povremeno verovatno predstavljalo kršenje međunarodnog humanitarnog prava, ali da su dokazi nepotpuni.
Kalamar je pozvao Sjedinjene Države, Nemačku i druge zemlje koje snabdevaju oružjem Izrael da izvrše pritisak na Netanijahua da okonča rat.
