Fudbaleri Hrvatske i Albanije igraju u Hamburgu utakmicu drugog kola grupe B Evropskog prvenstva u Nemačkoj.
Malo ko je očekivao da će najatraktivnija i najuzbudljivija utakmica u najjačoj grupi na Evropskom prvenstvu biti balkasnki duel Hrvatske i Albanije. Prava drama na „Folksparkstadionu“ u Hamburgu završena je remijem koji ne odgovara nikome, ali će osvojeni bod svakako burnije proslaviti Albanci, koji su izjednačili u petom minutu nadoknade vremena.
Nakon dva odigrana kola i Albanija i Hrvatska imaju po bod, pa će i jedni i drugi u poslednjoj rundi grupne faze morati da jure trijumf kako bi makar ostali u konkurenciji za plasman u osminu finala, da li kao drugoplasirani u grupi B ili kao jedna od četiri najbolje trećeplasirane reprezentacije. Ne zna se ko će imati teži zadatak – Hrvatska će igrati protiv Italije, a Albanija protiv Španije.
Izuzetno uzbudljivo i dramatično bilo je u Hamburgu. Hrvati su do 74. minuta bili na konopcima, sa koferima već danas spremnim za pakovanje, onda su za dva minuta napravili totalni preokret, da bi u poslednjim minutima utakmice pokazali da nakon smene generacija u nacionalnom timu definitivno nemaju odbranu za velika dela.
Albanija je odvažno i hrabro ušla u meč, bez ikakvog straha i respekta, i šokirala Hrvate već u 11. minutu. Dugo su i strpljivo fudbaleri u crnim dresovima gradili napad, Asani je odlično centrirao sa desnog boka, a Ćazim Lači u pravi čas utrčao iza leđa neobjašnjivo uspavane hrvatske odbrane i sjajnim udarcem glavom zatresao mrežu.
Trudili su se Hrvati da konsoliduju redove i probiju čvrstu i disciplinovanu albansku odbranu. Konstantno su bili u posedu lopte i napadali – ali jalovo. Najbolje što su od toga dobili u prvih 45 minuta je jedan trljav pokušaj glavom Petkovića.
U 31. minutu malo je falilo da na semaforu piše 2:0. Presekli su Albanci dodavanje Luke Modrića u opasnoj zoni i organizovali brz kontranapad, što im je i bilo glavno oružje nakon ranog vođstva. Lopta je, uz malo sreće, stigla baš tamo gde treba – do usamljenog Aslanija. Šutirao je Albanac, ali je Livaković skinuo čist zicer.
Očekivano, „vatreni“ su u drugom poluvremenu sve karte morali da bace u napad, pa je selektor Dalić već na poluvremenu u igru uveo Kramarića i Sučića. I jesu bili konkretniji, stvarali su šanse i primorali Albanace da se brane gotovo u krilu golmana Strakoše, ali sat na ruci sudije Leteksijea je odbrojavao, a rezultat se nije menjao.
Rasla je panika na crveno-belom delu tribina, a onda su Hrvati za dva minuta uradili više nego za prethodna 74 – isplatila se konačno totalna ofanziva. Kovačić je poslao loptu do Budimira, on je sa puno osećaja iz prve prosledio do Kramarića, koji sa sjajno oslobodio čuvara, ostavio ga na krivoj nozi, precizno šutirao po zemlji i savladao Strakošu za 1:1.
Ni dimovi koje su zapalili navijači Hrvatske nisu stigli da izgore, a razlog za slavlje je dupliran. Budimir je u kaznenom prostoru sjajno prevario albanskog defanzivca i poslao loptu na peterac, odakle je Sučić šutirao i imao mnogo sreće jer se lopta odbila od dvojice fudbalera Albanije i završila u mreži. Autogol je na kraju pripisan Đasuli.
I umesto da nakon ekspresnog preokreta utakmicu mirno privedu kraju, fudbaleri Hrvatske kao da su se uplašili pobede i uspaničili. Šokirani Albanci su ih saterali uza zid, zaređali nekoliko opasnih napada i samo je pitanje vremena bilo kada će postići gol. A vremena je bilo, pošto je utakmica produžena za šest minuta.
Na isteku petog defanzivci Hrvatske su ponovo katastrofalno reagovali i priuštili Klausu Đasuli priliku da se iskupi za autogol, što je Albanac umeo da prihvati i za kratko vreme prešao put od tragičara do junaka Albanije. Levi bek Mitaj je ubacio loptu pred Livakovića, a Šutalo užasno intervenisao i namestio loptu pravo na nogu Đasuli, oko kojeg nije bilo apsolutno nikoga.
Proslavili su Albanci zaslužen bod, mada teško da će im značiti. U svakom slučaju – makar se nisu obrukali u Nemačkoj, što se za novu generaciju hrvatskih fudbalera, potpomognutu veteranima koji odlaze, ne može reći.
