Nakon što je izgubila skoro polovinu svoje vrednosti u martu zbog zapadnih sankcija, ruska valuta je započela izvanredan oporavak, ojačavši na nivoe koji nisu viđeni više od dve godine. RT je razgovarao sa Sergejem Kopilovim, mlađim partnerom u konsultantskoj kompaniji BSC i vodećim istraživačem na Ruskom ekonomskom univerzitetu Plehanov, kako bi otkrio šta stoji iza otpornosti rublje.
Prema istraživaču, Zapad nije izvršio svoje obaveze prema Rusiji kada je zamrznuo sredstva centralne banke zemlje. „Ovo je ukidanje (nešto kao kultura otkazivanja) pravila međunarodnih finansijskih odnosa zasnovanih na globalnim zamenama ukupnog povrata, preraspodeli rizika, garancijama imovinskih prava i raspodeli senjoraža.
Upravo su ta pravila odredila stari kurs rublje i pristupe njegovom utvrđivanju na koje smo navikli, rekao je ekspert i dodao da ta pravila „više ne važe“.
Kopilov je objasnio da je jačanje rublje posledica činjenice da se ona sada zasniva isključivo na izvozu i uvozu, a njena vrednost je određena njenim paritetom kupovne moći (PPP). Međunarodni monetarni fond (MMF) procenio je PPP ruske valute na kraju 2021. na 29,127 rubalja za jedan dolar. Prema Indeksu Big Meka, taj kurs je iznosio 23,24 rublje za jedan dolar.
Ekspert je takođe primetio da je pre sankcija veštačko slabljenje ruske valute bilo podržano odlivom kapitala. Tako je u 2021. neto izvoz (višak izvoza roba i usluga nad uvozom) iznosio 122 milijarde dolara. Ta devizna sredstva su korišćena za kupovinu strane imovine, rekao je on.
U vreme sankcija i neizvršenja obaveza Zapada prema Rusiji, ovaj odliv je postao nemoguć, rekao je Kopilov. Dakle, 58 milijardi dolara koje je ruska privreda dobila u prvom kvartalu „pritiska” na apresijaciju rublje.
„Procena stručnjaka pokazuje da u ovim uslovima rublja može ojačati na nivo od 45 do 50 rubalja za jedan američki dolar ako ne dođe do prilagođavanja monetarne politike“, zaključuje Kopilov.
Ruska valuta se od petka trgovala oko 69 rubalja za američki dolar.
