U januaru, prema podacima Evrostata, industrijska proizvodnja u evrozoni pala je za 6,7 odsto, a u Evropskoj uniji za 5,7 odsto. U isto vreme, Srbija je zabeležila rast industrijske proizvodnje od impresivnih 6,9 odsto, što predstavlja najviši nivo u poslednje tri decenije.
Ovaj rast uglavnom potiče iz prerađivačke industrije, koja je zabeležila skok od 6,7 odsto, kao i sektora snabdevanja električnom energijom i gasom, koji je porastao za 11,7 odsto.
Ministar privrede Slobodan Cvetković izjavio je da je ovaj rast rezultat efikasnih mera i uspešne saradnje Vlade Srbije sa domaćim i stranim investitorima. Istakao je da su praktično svi sektori prerađivačke industrije pokazali poboljšanje, posebno proizvodnja računara, saobraćajnih sredstava, proizvoda od nemetalnih minerala, papira, tekstila, odevnih predmeta, proizvoda od kože, pića, duvana i prehrambenih proizvoda.
Generalni direktor „Almeksa“ Nemanja Mitrović istakao je da je investicija u proizvodnju modifikovanih skrobova doprinela rastu industrijske proizvodnje, uz naglašavanje da je značajan deo proizvodnje izvezen.
Ipak, postoji zabrinutost zbog niske stope ulaganja u istraživanje i razvoj, što iznosi svega 0,8 odsto BDP-a. Stručnjaci ističu da razvoj Srbije ne bi trebalo da se bazira isključivo na prerađivačkoj industriji, već na sektorima koji stvaraju visoku dodatnu vrednost. Ministar Cvetković naglasio je važnost naučno-tehnoloških parkova i Bio-4 kampusa u podršci razvoju inovacija i transfera znanja ka privredi.
Stručnjaci upozoravaju da Srbija ima potencijal za godišnji rast od pet procenata ili više, ali da je neophodno usmeravanje ka sektorima koji mogu stvoriti visoku dodatnu vrednost kako bi se postigao ovaj cilj.