Latinska Amerika je spremna da postane veliki proizvođač obnovljive energije, sa skoro milijardu solarnih panela u velikim projektima čiste električne energije koji će biti dostupni u narednih sedam godina, objavljeno je u izveštaju u četvrtak.
Kao dobrodošle dobre vesti za trku za klimatske promene, istraživači su rekli da zemlje Latinske Amerike imaju više od 319 gigavata komunalnih projekata solarne i vetroelektrane koji treba da budu pokrenuti do 2030. — što je skoro 70 odsto ukupne trenutne električne energije u regionu. kapacitet iz svih izvora zajedno.
„Bogata vetrom i solarnim resursima, Latinska Amerika ima potencijal da bude globalni lider za obnovljivu energiju“, navodi se u izveštaju Global Energi Monitor (GEM), neprofitne organizacije sa sedištem u SAD koja prati razvoj čiste energije.
Novi projekti — koji uključuju planirane instalacije i one koji su već u izgradnji — proširili bi trenutni kapacitet solarne energije i energije vetra u Latinskoj Americi za više od 460 procenata, pokazalo je.
To čini region „globalnim istaknutim“ po pitanju obnovljivih izvora energije, rekla je Kasandra O’Malija, menadžerka projekta u GEM-u.
„Već vidimo veliki uzlet. A ako pogledate sve projekte koji su planirani, to je samo ova velika eksplozija eksponencijalnog izgleda“, rekla je ona za AFP.
Čak i ako se ne izgradi svaki planirani projekat, čini se da je region u prelomnoj tački, sa još više projekata koji će verovatno biti najavljeni u narednim godinama, rekla je ona.
Brazil, najveća privreda Latinske Amerike, predvodi bum zelene energije, sa 27 gigavata solarnih i vetroelektrana koje već rade, i još 217 gigavata kapaciteta koji bi trebalo da budu uključeni do 2030.
Predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, koji je preuzeo dužnost u januaru, obećao je da će proširiti čistu energiju i vratiti vodeću ulogu Brazila u pogledu klimatskih promena, nakon četiri godine pod vođstvom krajnje desničarskog prethodnika Žair Bolsonara.
Ali koreni buma sežu dalje, do zakona iz 2012. koji je podsticao solarnu energiju u Brazilu dozvoljavajući privatnim proizvođačima da prodaju električnu energiju direktno u mrežu, kaže energetski stručnjak Roberto Ziles.
„Danas je jeftinije proizvoditi sopstvenu energiju“ nego kupovati struju, rekao je za AFP Ziles, direktor Instituta za energiju i životnu sredinu Univerziteta u Sao Paulu.
Izveštaj je takođe naglasio razvoj događaja u Čileu—tradicionalno uvozniku fosilnih goriva, gde vetar i solarna energija sada predstavljaju 37 procenata ukupnog instaliranog kapaciteta električne energije—i Kolumbiji, koja ima 37 gigavata novih solarnih i vetrogeneratora koji bi trebalo da budu na mreži do 2030. godine.
Međutim, Meksiko, druga po veličini ekonomija u regionu, izdvojen je kao razlog za zabrinutost.
Meksiko, koji je rano usvojio obnovljivu energiju, trenutno je dom najvećih solarnih i vetroprojekata u Latinskoj Americi.
Ali napredak je opao od energetskih reformi iz 2021. koje je pokrenuo predsednik Andres Manuel Lopez Obrador, šampion fosilnih goriva koji je revitalizaciju državne naftne kompanije Pemek učinio kamenom temeljcem svoje administracije.
„Meksiko je zastao“, navodi se u izveštaju.
„Čak i kada bi se svi potencijalni projekti pojavili na mreži, zemlja bi dostigla samo oko 70 odsto svog obećanja da će doneti 40 gigavata solarne energije i vetra do 2030. godine.
Izveštaj je otkrio da Latinska Amerika ima posebno veliki potencijal kao proizvođač energije vetra na moru.
Takođe je rečeno da bi izvoz zelene energije mogao biti potencijalni ekonomski nenapredni dobitak, bilo slanjem viškova električne energije u druge zemlje ili korišćenjem obnovljive energije za proizvodnju zelenog vodonika za izvoz.
Obnovljivi izvori energije su doživeli procvat širom sveta pošto su cene solarnih panela i vetroturbina pale – trend koji je u protekloj godini podstakao rastući troškovi fosilnih goriva izazvan ruskom invazijom na Ukrajinu.
Međunarodna agencija za energetiku je u decembarskom izveštaju utvrdila da će obnovljivi izvori energije postati najveći izvor globalne proizvodnje električne energije do početka 2025. godine, nadmašivši ugalj.
Ali tranzicija mora da bude brža ako svet želi da ispuni cilj Pariskog klimatskog sporazuma da zadrži globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa, rekao je O’Malija.
Ona je pozvala najveće svetske potrošače energije — Severnu Ameriku, Evropu i Kinu — da slede primer Latinske Amerike.
„Ostatak sveta ne čini svoj deo“, rekla je ona.
