EU želi da kompanije prate tačno poreklo kakao zrna, soje i palminog ulja koji se koriste u proizvodima koje stavljaju na tržište EU. Industrija upozorava da je to skoro nemoguć zadatak – i da će zahtevati ogromna ulaganja.
Evropska komisija je postavila zahteve za geolokaciju i sledljivost ključnim delom svog predloga zakona koji zabranjuje proizvode povezane sa degradacijom šuma. Uredba — o kojoj tek treba da se raspravlja među institucijama EU pre nego što postane zakon — cilja na kafu, kakao, soju, palmino ulje, stoku i drvo, kao i proizvode od njih kao što su koža i čokolada.
U praksi, to znači mapiranje farmi sa tačnim GPS koordinatama, proveru toga u odnosu na dokaze o krčenju šuma pomoću satelitskih snimaka, odlazak na teren radi procene polja, digitalno praćenje proizvoda od farme do fabrike i postavljanje procene rizika od krčenja šuma i mera za ublažavanje.
Prisiljavanje kompanija da odrede tačnu parcelu na kojoj je proizvod uzgajan ili požnjeven ključno je za šemu, tvrdi Komisija. Prema njegovom predlogu, većina kompanija bi imala 12 meseci da se pridržavaju zakona nakon što zakon stupi na snagu.
Ali industrijske grupe kažu da je to nerealno – posebno za robu poput soje i palminog ulja.
„Biće posebno teško pratiti palmino ulje do određene parcele zemlje zbog prirode naše robe“, rekao je Nikolas Perez Marulanda, izvršni predsednik Kolumbijske federacije proizvođača palminog ulja, tokom nedavne posete Briselu gde je sastao se sa zvaničnicima EU kako bi izrazio svoju zabrinutost u vezi sa predstojećim zakonodavstvom.
Mlinovi koji prerađuju palmino ulje obično kupuju palmino voće od više različitih farmera i mešaju ih zajedno, rekao je, što znači da bi jedna serija ulja mogla sadržati voće iz oblasti označenih rizikom od krčenja šuma, kao i onih koje se smatraju nerizičnim.
Lobiranje za blaža pravila iz svih krajeva industrije naišlo je na kritike nevladinih organizacija, koje tvrde da će nova regulativa EU biti bez zuba ako kompanije ne urade bolji posao čišćenja svojih lanaca snabdevanja.
„Ako vam nije potrebna sledljivost do parcele zemlje… onda ostavljate otvorena vrata za zloupotrebu sistema i za podešavanje brojeva, ili uglove koji će biti uhvaćeni u kompanijama koje primenjuju svoju dužnu pažnju“, rekao je Džodi Kvirk , advokat za klimu i šume u pravnoj dobrotvornoj organizaciji ClientEarth.
„Dakle, što je lokacija preciznija i preciznija, to bolje… i postoji tehnologija da se to dogodi.
Skupa investicija
Industrijske grupe kažu da je kafu i kakao lakše ući u trag — postavljanje standarda koje druge robe još ne mogu zadovoljiti.
„Drugačije je za kafu ili kakao gde možete pratiti zrna do kraja… jer ih stavljate u različite kese ili koristite blokčejn, na primer“, rekao je Perez Marulanda.
Holandski proizvođač čokolade Toni’s Chocoloneli, koji je transparentnost i sledljivost stavio u centralni deo svog poslovnog modela, ističe da se to nije dogodilo preko noći.
Kompanija je prvo morala da mapira farme na kojima je nabavljala kakao, da proveri da se ne nalaze u zaštićenim područjima i da prati da se na zemljištu oko farmi ne vrši krčenje šuma pomoću satelitskih snimaka.
„Trebalo nam je nekoliko godina“, rekao je Pol Šonmakers, šef odeljenja za uticaj u kompaniji. Kada je 2012. počeo da uspostavlja sledljivi lanac snabdevanja, „svi su nam se smejali“.
Schoenmakers je odbacio zabrinutost unutar industrije čokolade u vezi sa novim pravilima EU, rekavši da kompanije imaju „više nego dovoljno novca“ da naprave potrebna ulaganja.
„Kompanije treba da preuzmu odgovornost za ono što se dešava u njihovim lancima snabdevanja“, tvrdio je on, pozivajući zakonodavce EU da „postaraju da zaostali osete pritisak da se kreću u pravom smeru“.
„Da, potrebno je vreme i trud, kao i novac da se uradi GPS mapiranje, da se podesi sistem, ako obavljate provere, izlete… ali to uopšte nije nesrazmerno“, rekao je on.
Industrija palminog ulja suočava se sa težim usponom kada je u pitanju sljedivost, kaže Bart Vandevaetere, potpredsjednik za ESG angažman u prehrambenom gigantu Nestle.
„Sledivost do plantaža je moguća, ali još uvek treba da se prevaziđu značajni izazovi da bi se ona primenila u velikom obimu“, rekao je on, ukazujući na nedostatak transparentnosti o tačnoj lokaciji proizvođača i vlasničkoj strukturi rafinerija, mlinova i koncesija. „Ove informacije često nisu dostupne ili čak ponekad mogu biti prikrivene upotrebom kompanija u senci.“
Nestle kaže da je 90 posto njegovog palminog ulja već bez krčenja šuma i da 80 posto svoje soje nabavlja iz niskorizičnih područja.
Međutim, teže je ući u trag tačnom poreklu soje, dodao je Vandevatere, rekavši da Nestle trenutno može da pronađe soju samo do mesta gde su se drobili.
Perez Marulanda, koji radi na sistemu za praćenje palminog ulja u Kolumbiji u očekivanju novih pravila EU, tvrdi da je „veoma skupo“ i da bi bilo efikasnije pratiti voće palmi do svog regiona, a ne od proizvođača — ali to ne bi bilo u potpunosti u skladu sa onim što EU razmišlja.
Veliki delovi industrije — uključujući udruženja koja predstavljaju proizvođače stočne hrane, proizvođače biljnog ulja i trgovce uljima — se slažu, tvrdeći da „čak i ako neki farmeri u zemljama proizvođačima mogu da ispoštuju ovaj zahtev, prikupljanje podataka o geolokaciji malih zemljoposednika i zadruga suočava se sa važnim tehničkim, logističkim , pravne izazove i izazove upravljanja, na koje kompanije ne mogu da se pozabave same.”
Stvaranje robusnog sistema sledljivosti za palmino ulje u Kolumbiji koštalo bi između 20 i 25 miliona evra, prema Peresu Marulandi. To je samo početna investicija, dodao je on, ističući da će biti potreban dodatni novac da bi se sektor u potpunosti uskladio sa pravilima EU kada ona stupe na snagu.
On je upozorio da će garancija da proizvodi neće biti krčenja šuma imati cenu za evropske potrošače.
„Razumemo da su evropski potrošači zabrinuti zbog krčenja šuma, prakse rada, ljudskih prava, spremni smo da budemo deo rešenja“, rekao je on. „Ali svi moramo da delimo troškove održivije proizvodnje.“
