Danska agencija za energetiku u ponedeljak je objavila svoj najveći tender za izgradnju vetroelektrana na moru, čiji je cilj proizvodnja šest gigavata do 2030. godine, što je više nego duplo veći kapacitet Danske.
Vetar na moru je jedan od glavnih izvora zelene energije na koji Evropa računa da će dekarbonizirati proizvodnju električne energije i dostići svoj cilj za 2050. neto nultu proizvodnju ugljenika, ali je i dalje daleko od tempa potrebnog za postizanje svojih ciljeva.
Danski vetroparkovi na moru trenutno proizvode 2,7 gigavata električne energije, a još jedan GV treba da bude 2027.
Tender pokriva šest lokacija u četiri zone u danskim vodama: Severno more I, Kattegat, Krigers Flak II i Heselo.
„Drago nam je što sada možemo da ponudimo najveći tender za vetroelektrane na moru u Danskoj do sada. Ovo je ogromna investicija u zelenu tranziciju“, rekao je Kristofer Bocau, šef Danske agencije za energiju, u saopštenju.
Investicije u priobalni vetar su u Evropi 2022. godine pale zbog problema u lancu snabdevanja, visokih kamata i skoka cena sirovina, pre nego što su se vratile 2023. godine.
U Evropi je prošle godine instalirano rekordnih 4,2 gigavata, kada je odobreno rekordnih 30 milijardi evra novih projekata, saopštilo je u januaru trgovinsko udruženje VindEurope.
Izjavili su da su optimistični u pogledu budućnosti morskog vetra u Evropi, očekujući novi kapacitet vetra na moru od oko pet gigavata godišnje u naredne tri godine.
Međutim, primećuje se da je to još uvek daleko od onoga što je potrebno ako Evropa želi da postigne cilj za 2030. od 111 gigavata instaliranog kapaciteta vetra na moru, sa manje od 20 gigavata instaliranih krajem 2023.
