Globalne cene hrane porasle su na istorijski maksimum prošlog meseca zbog problema sa snabdevanjem žitom i jestivim uljem izazvanim sukobom u Ukrajini, saopštila je u petak Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO).
„Svetske cene prehrambenih proizvoda napravile su značajan skok u martu i dostigle najviši nivo ikada, pošto je rat u crnomorskom regionu širio šokove na tržištima osnovnih žitarica i biljnih ulja“, navodi se u saopštenju FAO.
FAO-ov indeks cena hrane porastao je za 12,6% na rekordnih 159,3 poena u martu u odnosu na februarski maksimum od 141,4 poena, „što je napravio ogroman skok na novi najviši nivo od njegovog osnivanja 1990. godine”. Indeks predstavlja meru mesečne promene međunarodnih cena korpe prehrambenih proizvoda.
Trenutni skok uključuje nove rekordne maksimume za biljna ulja, žitarice i meso, rekla je agencija, napominjući da su cene šećera i mlečnih proizvoda „takođe značajno porasle“.
FAO je takođe nedavno upozorio da bi cene hrane i stočne hrane mogle dodatno skočiti do 20% kao rezultat rusko-ukrajinskog sukoba i dovesti do porasta globalne pothranjenosti.
Rusija i Ukrajina su najveći svetski izvoznici pšenice, kukuruza, ječma i suncokretovog ulja. Ukrajinski izvoz je u zastoju, a sankcije uvedene Rusiji mogu uticati na njene isporuke, jer su crnomorske luke koje se koriste za transport žitarica i dalje blokirane. Industrijski analitičari strahuju da bi sadašnja kriza mogla da utiče i na sezonu sadnje u Ukrajini.
Situacija bi mogla da dovede do gladi i nereda zbog hrane u siromašnim zemljama, posebno u Africi, upozorio je ranije ovog meseca šef Svetske trgovinske organizacije (STO) Ngozi Okonjo-Ivela. Ona je precizirala da je uvoz hrane iz regiona Crnog mora ključan za opstanak 35 afričkih nacija.
U međuvremenu, FAO je takođe snizio projekciju globalne proizvodnje pšenice u 2022. na 784 miliona tona u odnosu na prošlomesečnu prognozu od 790 miliona, navodeći mogućnost da najmanje 20% ukrajinskih površina ozimih useva neće biti požnjeveno. Takođe je smanjio prognozu globalne trgovine žitaricama u tekućoj marketinškoj godini zbog poremećaja u izvozu iz Crnog mora. Agencija je, međutim, primetila da bi veći izvoz iz Indije, EU, Argentine i SAD mogao donekle nadoknaditi trend.
