Iz centralne banke navode da će u smeru niže inflacije delovati dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije. U izveštaju se ističe da bi skoro svi faktori iz međunarodnog okruženja trebalo u narednom periodu da utiču na postepeno usporavanje inflacije.
„Ključne pretpostavke opadajuće putanje inflacije koju očekujemo jesu kretanje cena primarnih proizvoda u skladu sa fjučersima, kao i dalje smanjenje inflacije u svetu, pre svega u zoni evra“, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da su svetske cene hrane poslednjih meseci smanjene i da se u narednom periodu očekuje i znatnije smanjenje. Kada je reč o cenama goriva, očekuje se da cene naftnih derivata ove godine budu glavni dezinflatorni faktor, ukoliko se svetska cena nafte bude kretala u skladu sa fjučersima.
Očekuje se da doprinos cena naftnih derivata u drugom tromesečju pređe u negativnu zonu i da se tamo zadrži do kraja godine. Kada je reč o cenama voća i povrća, očekuje se da će se one sa sadašnjeg relativno visokog nivoa postepeno vratiti svom dugoročnom trendu, koji odgovara rastu cena neprehrambenih proizvoda i usluga.
Očekuje se i tendencija smanjenja doprinosa međugodišnjoj inflaciji i od neprehrambene inflacije. Narodna banka je zadržala projektovanu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu u rasponu od 2,0 do 3,0 odsto, koliko je očekivano i u februaru.
Privredni rast će, navode, i dalje voditi domaća tražnja, pre svega privatna potrošnja zahvaljujući rastu zaposlenosti i zarada, ali se očekuje i blag pozitivan doprinos, umesto neutralnog, privatnih investicija.
Iz centralne banke ističu da neizvesnost oko ostvarenja projekcije inflacije i BDP-a i dalje najviše potiče od faktora iz međunarodnog okruženja, odnosno izgleda za globalni privredni rast, cena energenata i primarnih proizvoda na svetskom tržištu, kao i stepena zaoštravanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka i globalnih uslova finansiranja.
