Amerikanci su pretrpeli skoro 100.000 viška smrtnih slučajeva godišnje tokom pandemije Covid-19 – ne računajući milion smrtnih slučajeva izazvanih virusom – pošto su gojaznost, zloupotreba supstanci i druge potencijalne ubice porasle usred karantina koje je nametnula vlada, pokazala je nova studija.
Prema izveštaju koji je ovog meseca objavio Nacionalni biro za ekonomska istraživanja (NBER), ljudi su umirali od uzroka koji nisu zaraženi Covidom po stopi viška od 97.000 godišnje od aprila 2020. do najmanje do kraja 2021. godine. Pravi broj je verovatno bio veći, napominje studija, s obzirom da procena ne uključuje 72.000 ljudi koji su umrli od virusa, ali ne nužno zbog njega.
U izveštaju se sugeriše da je višak smrtnih slučajeva koji nisu posledica Covida možda „kolateralna šteta izbora politike“. NBER je ukazao na faktore kao što su povećano nasilje nad oružjem, upotreba droga i alkohola, pušenje i povećanje telesne težine tokom karantina.
„Smatramo da je posebno uočljivo da zdravstveni rezultati koji nisu povezani sa Covidom nisu pažljivije praćeni kako bi se, između ostalog, utvrdilo da li ih javna ili privatna politika Covida pogoršava“, rekli su autori studije. Dodali su da, iako bi kritičari za višak smrtnih slučajeva mogli okriviti lični izbor, a ne javnu politiku, „ovo nije izgovor za ignorisanje ovog rastućeg broja smrtnih slučajeva ili guranje ispitivanja ovih smrtnih slučajeva u zadnji plan“.
Smrtnost od uzroka izazvanih drogom i alkoholom porasla je za 13%, odnosno 28%, što je premašilo početne nivoe za ukupno 24.000 ljudi godišnje, saopštio je NBER. Bilo je 32.000 viška smrtnih slučajeva godišnje od bolesti cirkulacije, procenjenih 4% iznad početne vrednosti, a smrtni slučajevi uzrokovani dijabetesom ili gojaznošću bili su 10% veći od očekivanog, u proseku oko 15.000 dodatnih slučajeva svake godine.
Čak i dok vlade pomno prate slučajeve i smrtne slučajeve Covida, ponuđeno je malo podataka o tome šta se dešava sa zdravstvenim ishodima osim virusa, rekao je NBER. „Bilo je malo radoznalosti oko testiranja da li su javne ili privatne politike Covid-a pogoršavale prethodne zdravstvene probleme“, rekli su autori, dodajući da su njihovi nalazi o štetnosti po zdravlje tokom pandemije „značajni i istorijski“.
Smrtni slučajevi od Covid-19 u velikoj meri pogađaju starije ljude, ali smrtni slučajevi koji nisu zaraženi Covidom tokom pandemije su porasli u svim starosnim grupama odraslih, otkrio je NBER. U stvari, smrtnost iz svih uzroka je naglo porasla među mladim odraslima nego među starijima tokom pandemije.
„Drugi podaci o zavisnostima od droga, pucnjavi bez smrtnog ishoda, debljanju i skriningima raka ukazuju na istorijsku, ali uglavnom nepriznatu, hitnu zdravstvenu situaciju“, rekli su autori.
Stope viška smrtnih slučajeva ne-Covid-a po glavi stanovnika slične su u zemljama Evropske unije. Jedan izuzetak bila je Švedska, gde su smrtni slučajevi bez Covida pali ispod nivoa osnovnog nivoa. „Sumnjamo da su neke od međunarodnih razlika posledica standarda koji se koristi za označavanje smrti kao Covid, ali možda je i rezultat Švedske povezan sa minimiziranjem poremećaja normalnog načina života njenih građana“, rekao je NBER.
Studija Univerziteta Džon Hopkins objavljena ranije ove godine sugeriše da su blokade Covid-19 širom sveta sprečile malo, ako ih uopšte ima, smrt od virusa. „Iako ova meta-analiza zaključuje da su blokade imale male ili nikakve efekte na javno zdravlje, one su nametnule ogromne ekonomske i socijalne troškove tamo gde su usvojene“, rekli su autori studije. „Posledica toga, politike zaključavanja su neutemeljene i treba ih odbaciti kao instrument politike pandemije.
