Čak i ako ste imali COVID-19, nove vakcine će pružiti zaštitu od novih varijanti virusa pomažući imunološkom sistemu da proizvodi antitela.
„Vakcine pomažu u povećanju proizvodnje antitela, obezbeđujući efikasnu zaštitu od ozbiljnih bolesti i smrti“, kaže Mona Hojseter Fenstad, koja je viši konsultant u banci krvi u bolnici St. Olavs u Trondhajmu.
Već smo duboko ušli u jesen, a virus COVID-19 je raširen širom Norveške. Norveški institut za javno zdravlje preporučuje osobama iz rizičnih grupa da se vakcinišu.
Ističu da će posebno starije osobe biti podložne ozbiljnim bolestima ako su zaražene COVID-19. Međutim, pošto je velika većina nas već imala COVID-19 bar jednom, da li zaista treba da razmišljamo o vakcinaciji?
Da, kažu naučnici.
„Izreka ‘ono što te ne ubije čini te jačim’ nije tačna u ovom kontekstu. Upala koja se javlja u telu tokom infekcija poput gripa, COVID-19 i upale pluća može biti štetna. Posebno za osobe sa srcem ili plućima bolesti, ili gde su uključeni drugi faktori rizika“, kaže Fenstad.
Fenstand i njene međunarodne kolege nedavno su objavile studiju u International Journal of Infectious Diseases koja se bavila efektom vakcinacije na ljude koji su se razboleli od COVID-19 pre nego što su vakcine bile dostupne. Ovaj rad je usko povezan sa potragom za antitelima koja se mogu koristiti kao lek protiv COVID-19.
„Početkom 2020. godine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je zatražila od naučnika i terapeuta širom sveta da traže tretmane za COVID-19. Među predloženim tretmanima bila je i „rekonvalescentna plazma terapija“, koja koristi plazmu davalaca krvi koji su se oporavili. Od bolesti. Zajedno sa kolegama iz NTNU, odlučili smo da bliže pogledamo kako su antitela u ovoj plazmi bila u stanju da neutrališu nove varijante virusa koje su se pojavile“, kaže Fenstad.
Dok su velike farmaceutske kompanije naporno radile na razvoju vakcina i lekova, naučnici su već počeli da gledaju na upotrebu krvne plazme pacijenata sa COVID-19 kao mogući tretman.
„Mnogi od ovih pacijenata imali su velike količine antitela u krvi. Plazma koja je sadržavala ova antitela je stoga davana ozbiljno bolesnim pacijentima kako bi im se pomoglo u borbi protiv virusa. Pokazalo se da je rekonvalescentna terapija plazmom prvenstveno bila efikasna kod pacijenata koji su imali imunodeficijencije“, kaže Fenstad.
„Tražili smo takozvane ‘super-neutralizatore’, ljude koji razvijaju specifična antitela koja efikasno neutrališu različite varijante SARS-CoV-2″, kaže Denis Kainov, profesor na Odeljenju za kliničku i molekularnu medicinu NTNU-a koji je bio deo istraživački tim.
Ova antitela su na kraju kultivisana i klonirana, a zatim pretvorena u lekove koji se koriste za borbu protiv COVID-19.
U Norveškoj, prva epidemija COVID-19 dogodila se u februaru 2020. Prvu Alfa varijantu su brzo pratile nove, mutirane varijante nazvane beta i delta. Omikron, koji je trenutno preovlađujuća varijanta, prvi put je prijavljen krajem 2021.
Do aprila 2020. banke krvi širom Norveške počele su da prikupljaju krvnu plazmu od pacijenata koji su se oporavili od COVID-19. U bolnici St. Olavs odabrana su 72 pacijenta za detaljnije proučavanje antitela u njihovoj krvnoj plazmi.
„Ispostavilo se da polovina ovih pacijenata ima serum koji sadrži antitela koja su efikasno neutralisala beta varijantu“, kaže Kainov.
Kainov je tragao za aktivnim supstancama koje bi se koristile u lečenju COVID-19 i drugih virusnih bolesti.
On sada traži antitela koja bi mogla da pruže širu zaštitu, uključujući i nove varijante COVID-19 koje bi se mogle pojaviti.
Primetili su da četiri pacijenta imaju antitela koja su efikasno neutralisala varijantu COVID-19 koja je u to vreme bila dominantna u Trondhajmu.
„Nakon toga smo uzeli nove uzorke od ovih pacijenata i otkrili da njihova antitela neutrališu i druge varijante COVID-19. U stvari, bila su efikasna i na novim varijantama virusa“, kaže Kainov.
Zaključak je stoga da je dobra ideja da se vakcinišete čak i ako ste već imali COVID-19 i čak i ako je virus mutirao od kada je vakcina napravljena.
Od četiri pacijenta, naučnici su izabrali onog čija su antitela bila najmanje efikasna protiv omikronske varijante. Ovaj pacijent je primio prvu dozu vakcine četiri meseca nakon oporavka od COVID-19. Efikasnost vakcine je bila zapanjujuća.
„Vakcina je pojačala proizvodnju imunih ćelija i antitela protiv svih testiranih varijanti virusa, uključujući omikron“, kaže Kainov.
Kainovljeve kolege u Estoniji bi tada mogle da nastave sa krvnom plazmom pacijenta, klonirajući i kultivišući antitela koja su neutralisala viruse COVID-19 u širokom obimu.
Rezultati su takođe pružili naučnicima korisna saznanja o dejstvu vakcine na rekonvalescente.
„Kada je reč o vakcinama, to je uvek trka. Virus je uvek korak ispred, a vakcine i lekovi nikada neće biti potpuno ažurirani“, rekao je Fenstad
„Naša studija je dubinska studija samo jednog pacijenta i predstavlja samo mali deo istraživanja u ovoj oblasti. Međutim, velike studije u drugim zemljama potvrđuju naše nalaze. Vakcine podstiču proizvodnju antitela koja su takođe efikasna protiv novih varijante virusa“, rekla je ona.
Nalazi pokazuju da je dobra ideja da se vakcinišete čak i ako ste već imali COVID-19 i čak i ako je virus mutirao od kada je vakcina napravljena. Možda vas neće sprečiti da se ponovo zarazite, ali će vam pružiti zaštitu od ozbiljne bolesti i smrti.
„Kada se razbolite od COVID-19, razvijate antitela, ali efekti se smanjuju i nestaju nakon šest do devet meseci. Zbog toga se ljudi mogu iznova zaraziti novim varijantama SARS-CoV-2. virus mutira da bi izbegao imuni odgovor koji smo razvili prethodnim infekcijama ili vakcinama“, kaže Kainov.
Zato je vakcinacija važna sada kada idemo ka zimi.
„Studije koje smo ovde sproveli o pacijentima sa COVID-19 su izuzetno važne, jer će biti novih izbijanja virusa. Skoro 7 miliona ljudi je umrlo od COVID-19. Moramo izbeći da ponovo dođemo u istu situaciju“, kaže Kainov.
