Ljudi religiozne vere su možda iskusili niži nivo nesreće i stresa nego sekularni ljudi tokom karantina u Velikoj Britaniji zbog COVID-19 2020. i 2021. godine, prema novom istraživanju Univerziteta u Kembridžu.
Nalazi prate studiju predvođenu Kembridžom koja sugeriše da je pogoršanje mentalnog zdravlja nakon što ste doživeli infekciju COVID-om – bilo lično ili kod onih koji su vam bliski – takođe donekle poboljšano religioznim verovanjem. Ova studija, objavljena u časopisu European Economic Review, bavila se populacijom SAD početkom 2021.
Ekonomisti Univerziteta u Kembridžu tvrde da – uzete zajedno – ove studije pokazuju da religija može delovati kao bedem protiv povećanog stresa i smanjenog blagostanja u vremenima krize, kao što je globalna vanredna situacija za javno zdravlje.
„Pristrasnosti u izboru otežavaju proučavanje efekata religije na dobrobit“, rekao je profesor Šon Larkom sa Kembridžovog Odeljenja za zemljišnu ekonomiju i koautor najnovije studije. „Ljudi mogu postati religiozni zbog porodičnog porekla, urođenih osobina ili da bi se nosili sa novim ili postojećim borbama.
„Međutim, pandemija COVID-19 bila je izvanredan događaj koji je uticao na sve u isto vreme, tako da smo mogli da procenimo uticaj negativnog šoka na dobrobit celog društva. Ovo je pružilo jedinstvenu priliku da izmerimo da li je religija važna za kako se neki ljudi nose sa krizom“.
Larcom i njegove kolege iz Kembridža, profesor Srija Ijer i dr Po-Ven Še analizirali su podatke ankete prikupljene od 3.884 ljudi u Velikoj Britaniji tokom prva dva nacionalna blokada i uporedili ih sa tri talasa podataka pre pandemije.
Otkrili su da dok su zatvaranja povezana sa univerzalnim porastom nesreće, prosečan porast osećaja jadnosti bio je 29% manji za ljude koji su sebe opisali kao pripadnike religije.*
Istraživači su takođe analizirali podatke prema „religioznosti“: stepenu posvećenosti pojedinca religioznim uverenjima i koliko je to centralno za njihov život. Oni kojima religija čini „neku ili veliku razliku“ u njihovim životima iskusili su otprilike upola manji porast nesreće kod onih za koje religija čini malu ili nikakvu razliku.
„Studija sugeriše da nije samo biti religiozan, već je i intenzitet religioznosti ono što je važno kada se nosi sa krizom“, rekao je Larkom.
Oni koji se sami identifikuju kao religiozni u UK imaju veću verovatnoću da imaju određene karakteristike, kao što su starije i ženske osobe. Istraživački tim je „kontrolisao“ ove statističke podatke kako bi pokušao da izoluje efekte izazvane samo verom, i ipak je otkrio da je verovatnoća da religiozni ljudi imaju porast depresije bila oko 20% niža od nereligioznih ljudi.
Postojala je mala opšta razlika između hrišćana, muslimana i hinduista — sledbenika tri najveće religije u Velikoj Britaniji. Međutim, tim je otkrio da je izgledalo da je dobrobit među nekim verskim grupama više od drugih kada su bogomolje zatvorene tokom prvog zatvaranja.
„Čini se da je uskraćivanje nedeljnog poseta zajednice posebno pogodilo katolike i muslimane“, rekao je Larkom. Istraživanje je kao radni dokument objavio Kembridž Ekonomski fakultet.
Za raniju studiju, čiji je autor profesor Srija Ijer, zajedno sa kolegama Kišenom Šastrijem, Girišem Bahalom i Anandom Šrivastavom iz Australije i Indije, istraživači su koristili onlajn ankete da bi istražili infekcije COVID-19 među ispitanicima ili njihovom užom porodicom i prijateljima, kao i među vernicima. verovanja i mentalno zdravlje.
Studija je sprovedena tokom februara i marta 2021. i uključivala je 5.178 ljudi širom Sjedinjenih Država, a nalazi su objavljeni u časopisu European Economic Reviev u novembru 2023.
Istraživači su otkrili da je skoro polovina onih koji su prijavili infekciju COVID-19 bilo kod sebe ili na njihovoj neposrednoj društvenoj mreži doživela povezano smanjenje blagostanja.
Tamo gde je mentalno zdravlje opadalo, bilo je oko 60% gore u proseku za nereligiozne u poređenju sa ljudima vere sa tipičnim nivoima „religioznosti“.
Zanimljivo je da pozitivni efekti religije nisu pronađeni u oblastima sa najstrožim karantinama, što sugeriše da bi pristup bogomoljama mogao biti još važniji u kontekstu SAD. Studija je takođe otkrila značajno korišćenje onlajn verskih usluga i 40% manju povezanost između COVID-19 i mentalnog zdravlja za one koji su ih koristili.
„Neki mogu koristiti verska uverenja kao psihološke resurse koji mogu da ojačaju samopoštovanje i dodaju veštine suočavanja, u kombinaciji sa praksama koje pružaju društvenu podršku“, rekao je profesor Ajer sa Ekonomskog fakulteta u Kembridžu.
„Pandemija je pružila priliku da se prikupe dodatni dokazi o tome iu Ujedinjenom Kraljevstvu iu Sjedinjenim Državama, dvema nacijama koje karakteriše ogromna verska raznolikost.
Larkom je dodao: „Ove studije pokazuju vezu između religije i nižih nivoa nevolje tokom globalne krize. Može biti da religiozna vera gradi otpornost i pomaže ljudima da se nose sa nedaćama pružajući nadu, utehu i smisao u burnim vremenima.“
