SARS-CoV-2 pokreće proizvodnju antivirusnog proteina IFN-γ, koji je povezan sa umorom, bolovima u mišićima i depresijom. Novo istraživanje pokazuje da kod dugotrajnih pacijenata sa COVID-om proizvodnja IFN-i traje sve dok se simptomi ne poboljšaju, naglašavajući potencijalni biomarker i metu za terapije.
Studija koju je predvodio Univerzitet u Kembridžu identifikuje protein interferon gama (IFN-γ) kao potencijalni biomarker dugog umora od COVID-a i ističe imunološki mehanizam koji leži u osnovi bolesti, koji bi mogao utrti put za razvoj toliko potrebnih terapija i pružiti početak u slučaju buduće pandemije koronavirusa.
Studija, objavljena u Science Advances, pratila je grupu pacijenata sa dugim umorom od COVID-a više od 2,5 godine, kako bi se razumelo zašto su se neki oporavili, a drugi ne.
Dugi COVID nastavlja da utiče na milione ljudi širom sveta i predstavlja veliki teret zdravstvenim uslugama. Procenjuje se da je samo u Velikoj Britaniji 1,9 miliona ljudi (2,9% stanovništva) patilo od dugotrajnog COVID-a od marta 2023. godine, prema ONS-u. Umor ostaje daleko najčešći i iscrpljujući simptom i pacijenti još uvek čekaju na efikasan tretman.
Studija pokazuje da početna infekcija SARS-CoV-2 pokreće proizvodnju antivirusnog proteina IFN-γ, što je normalna reakcija imunog sistema. Za većinu ljudi, kada njihova infekcija nestane, simptomi COVID-19 prestaju i proizvodnja ovog proteina prestaje, ali istraživači su otkrili da su visoki nivoi IFN-γ opstali kod nekih dugih pacijenata sa COVID-om do 31 mesec.
„Pronašli smo potencijalni mehanizam koji leži u osnovi dugog COVID-a koji bi mogao predstavljati biomarker – to jest, signalni potpis stanja. Nadamo se da bi ovo moglo pomoći da se utre put za razvoj terapija i da nekim pacijentima daju čvrstu dijagnozu“, rekao je koautor, dr Benjamin Krishna, sa Kembridž instituta za terapeutsku imunologiju i zarazne bolesti (CITIID).
Istraživanje je počelo 2020. godine kada je dr Niarie Sithole osnovao dugu kliniku za COVID u bolnici Adenbruk u Kembridžu, gde je počeo da prikuplja uzorke krvi pacijenata i počeo da proučava njihovu imunologiju. Sithole je ubrzo zatražio podršku dr Bendžamina Krišne i dr Marka Vilsa sa Katedre za medicinu Univerziteta u Kembridžu.
„Kada je klinika počela, mnogi ljudi nisu čak ni verovali da je kovid dugo vremena stvaran“, rekao je dr Sithole. „Dužni smo svim pacijentima koji su se dobrovoljno prijavili za ovu studiju, bez čije podrške i učešća očigledno ne bismo ostvarili ovu studiju.
Tim je proučavao 111 pacijenata sa potvrđenim COVID-om koji su primljeni u bolnicu Addenbrooke’s CUH, bolnicu Roial Papvorth i fondaciju Kembridž i Peterborough NHS Foundation 28 dana, 90 dana i 180 dana nakon pojave simptoma. Između avgusta 2020. i jula 2021. regrutovali su 55 dugih pacijenata sa COVID-om – svi su imali teške simptome najmanje pet meseci nakon akutnog COVID-19 – koji su pohađali dugu COVID kliniku u Addenbrooke’s.
Istraživači su analizirali uzorke krvi na znake citokina, malih proteina koji su ključni za funkcionisanje ćelija imunog sistema i krvnih zrnaca. Otkrili su da bela krvna zrnca pojedinaca zaraženih SARS-CoV-2 proizvode IFN-γ, proinflamatorni molekul, i da je to opstalo kod dugotrajnih pacijenata sa COVID-om.
Dr Krišna je rekao: „Interferon gama može da se koristi za lečenje virusnih infekcija kao što je hepatitis C, ali izaziva simptome uključujući umor, groznicu, glavobolju, bolove u mišićima i depresiju. Ovi simptomi su previše poznati pacijentima koji su dugo godina COVID-19. Za nas, to bio je još jedan pušeći pištolj.“
Sprovođenjem ‘testova iscrpljivanja ćelija’, tim je uspeo da identifikuje precizne tipove ćelija odgovorne za proizvodnju IFN-γ. Oni su precizno odredili imune ćelije poznate kao CD8 + T ćelije, ali su otkrili da im je potreban kontakt sa drugim tipom imunih ćelija: CD14 + monociti.
Prethodne studije su identifikovale potpise IFN-γ koristeći različite pristupe i kohorte, ali je fokus ove studije na umoru otkrio mnogo jači uticaj. Takođe, dok su prethodne studije primetile da nivoi IFN-i rastu, nisu pratili pacijente dovoljno dugo da bi primetili kada bi mogli da padnu.
Tim iz Kembridža je pratio svoju Long COVID kohortu do 31 mesec nakon infekcije. Tokom ovog perioda praćenja, preko 60% pacijenata je doživelo nestanak nekih, ako ne i svih simptoma, što se poklopilo sa padom IFN-γ.
Tim je merio oslobađanje IFN-γ kod pacijenata sa dugotrajnim COVID-om pre i posle vakcinacije i otkrio značajno smanjenje IFN-γ posle vakcinacije kod pacijenata čiji su simptomi nestali.
„Ako SARS-CoV-2 nastavi da opstaje kod ljudi sa dugotrajnim COVID-om, izazivajući IFN-γ odgovor, onda vakcinacija može pomoći da se ovo raščisti. Ali još uvek moramo da pronađemo efikasne terapije“, rekao je dr Krišna.
„Broj ljudi sa dugotrajnim COVID-om postepeno opada, a čini se da vakcinacija igra značajnu ulogu u tome. Ali novi slučajevi se i dalje pojavljuju, a onda je veliko pitanje šta će se desiti kada nastupi sledeća pandemija koronavirusa. Mogli bismo da se suočimo sa još jednim talasom dugog COVID-a. Razumevanje uzroka Long COVID-a sada bi nam moglo dati ključnu prednost.“
Neke prethodno objavljene studije su predložile mikrozgrušavanje kao glavni uzrok dugog COVID-a.
Iako ne isključuju neku vrstu uloge, ovi novi nalazi sugerišu da mikrozgrušavanje ne može biti jedini ili najznačajniji uzrok.
Ova studija tvrdi da bi prisustvo IFN-γ moglo da se koristi za klasifikaciju dugog COVID-a u podtipove koji bi se mogli koristiti za personalizaciju lečenja.
„Malo je verovatno da su svi različiti dugi simptomi COVID-a uzrokovani istom stvari. Moramo da napravimo razliku između ljudi i prilagođavanja tretmana. Neki pacijenti se polako oporavljaju, a ima i onih koji su godinama zaglavljeni u ciklusu umora. Mi treba da znam zašto“, rekao je dr Krišna.
