RIM – Milioni Italijana glasaće u nedelju na izborima za koje se predviđa da će se vratiti najdesničarska vlada u zemlji od Drugog svetskog rata i uvesti njena prva žena premijer, prenosi Rojters.
Prvi jesenji nacionalni izbori u Italiji u više od jednog veka pokrenuti su partijskim sukobima koji su srušili vladu širokog nacionalnog jedinstva premijera Marija Dragija u julu.
Desničarski savez predvođen strankom Braća Italije Giorgia Melonia pojavio se na putu za čistu pobedu kada su poslednja istraživanja javnog mnjenja objavljena pre dve nedelje.
Meloni bi bio očigledan kandidat za premijera kao lider alijanse koja takođe uključuje partiju Liga Matea Salvinija i Forca Italia Silvija Berluskonija.
To bi dovelo do značajnog porasta za Meloni, 45-godišnjaka iz Rima čija je stranka osvojila samo 4% glasova na poslednjim nacionalnim izborima 2018.
Glasanje traje u nedelju od 7.00 do 23.00 časa. (05:00-21:00 GMT), sa izlaznim anketama koje se objavljuju kada se glasanje završi.
Međutim, složene kalkulacije koje zahteva hibridni proporcionalni/prvi izborni zakon znače da može proći mnogo sati pre nego što bude dostupan precizan broj poslaničkih mesta.
S obzirom da je na snazi zamračenje birališta u dve nedelje pre izbora, još uvek ima mesta za iznenađenje.
Bilo je spekulacija da je poslednjih dana porasla podrška levičarskom Pokretu 5 zvezdica, najvećoj stranci u 2018.
Kasni skok sa 5 zvezdica mogao bi da ugrozi šanse desničarskog saveza da osvoji većinu u Senatu ili gornjem domu, što bi zakomplikovalo proces formiranja vlade.
Čak i ako postoji jasan rezultat, malo je verovatno da će sledeća vlada stupiti na dužnost pre kraja oktobra, a novi parlament će se sastati tek 13. oktobra.
Italija ima istoriju političke nestabilnosti i sledeći premijer će predvoditi 68. vladu zemlje od 1946. godine i suočiće se sa mnoštvom izazova, posebno sa rastućim troškovima energije.
Ishod glasanja će se takođe sa nervozom pratiti u evropskim prestonicama i na finansijskim tržištima.
Lideri Evropske unije, koji žele da sačuvaju jedinstvo nakon ruske invazije na Ukrajinu, zabrinuti su da će Italija biti nepredvidiviji partner nego pod bivšim šefom Evropske centralne banke Dragijem.
Što se tiče tržišta, postoje višegodišnje brige oko sposobnosti Italije da upravlja gomilom dugova koja iznosi oko 150% bruto domaćeg proizvoda.
Meloni umanjuje postfašističke korene svoje stranke i prikazuje je kao mejnstrim konzervativnu grupu. Ona je obećala da će podržati zapadnu politiku prema Ukrajini i neće preuzimati nepotrebne rizike sa ekonomijom koja je teško pogođena rastom cena.
Italija takođe ima koristi od 192 milijarde evra (187 milijardi dolara) iz fondova EU za oporavak posle Covida, nudeći snažan podsticaj da se drži dogovorenih planova reformi.
Ali postoje znaci podele između Meloni i njenih saveznika po pitanju spoljne politike.
Lider lige Salvini kritikovao je uticaj viših cena energenata na Italijane, okrivljujući to delimično zbog povratnih sankcija Zapada Rusiji. Berluskoni je izazvao bijes kasno u kampanji kada se pojavio da brani ruskog predsjednika Vladimira Putina.
