LONDON (AP) – Evo jednog načina da pogledate šta su postigli Rafael Nadal, Novak Đoković i sada penzionisani Rodžer Federer: Grupa poznata kao Velika trojka muškog tenisa je akumulirala toliko grend slem titula – ukupno 63 – da je malo je verovatno da će neko dostići standarde koje su postavili, piše AP.
Ne u skorije vreme, svakako.
Evo još jednog načina da razmislite o stvarima dok je profesionalni nivo sporta počeo svoj život posle Federera u subotu, posle poslednjeg meča u njegovoj karijeri: Šta su on i druga dva člana tog istaknutog trojca, zajedno sa Serenom Vilijams, uspeli trebalo je pokazati da je moguće dominirati decenijama, a ne samo godinama, odjednom.
A 41-godišnji Federer, na primer, misli da budući igrači mogu da uče iz načina na koji su on i ostali iz njegove ere to radili, iz svog verovanja u sebe i stavova o postavljanju ciljeva do treninga, ishrane i druge metode obezbeđivanja dugovečnosti.
Nasmejao se kada je prenosio razgovor sa Bjornom Borgom, koji je kapiten evropskog tima na Lejver kupu, o tome kakav je bio život kada je osvajao svojih 11 velikih šampionata od 1974. do 1981. pre nego što se penzionisao u svojim dvadesetim. Tokom intervjua za Asošiejted pres ove nedelje, Federer se prisetio razgovora u kojem je Borg govorio o jednom nedeljnoj masaži i možda povremenom toplom kupanju tokom svog boravka na turneji.
Federerova rutina masaže tokom četvrt veka kao igrač?
„Svakog dana, verovatno. Ponekad bih se umorio od njih, pa bih rekao: ’Možemo li danas preskočiti dan?‘ Znate na šta mislim? Neću ih propustiti. Mislim, voleo sam svoje masaže s vremena na vreme, ali hajde; broj 1,423 postaje pomalo kao: „Isuse. Radije bih uradio nešto drugačije“, rekao je Federer, a zatim dodao kroz samosvestan osmeh: „Ovde se žalim na visokom nivou.
Kada je Pete Sampras osvojio US Open 2002. u svom poslednjem meču, sakupio je svoj 14. slem trofej, dva više nego bilo koji drugi čovek u istoriji tenisa do tog trenutka. Zaista, bilo je onih koji su se tada pitali da li će taj znak ikada biti slomljen.
Sada izgleda čudno. Evo nas, 20 godina kasnije, a Federer je završio sa 20; Đoković ima 21; Nadal vodi sa 22. Poslednja dvojica se još uvek povećavaju: Nadal, 36, osvojio je Otvoreno prvenstvo Australije u januaru i Otvoreno prvenstvo Francuske u junu; Đoković, 35, osvojio je Vimbldon u julu.
„Ne. 1, danas je lakše trčati kroz različite površine. Pete je napravio samo jedno polufinale kod Francuza. Borg nikada nije otišao u Australiju. … I“, rekao je Federer, „bilo je manje profesionalno 70-ih.
Federer je takođe rekao ovo: on, Nadal, Đoković i Vilijams, i uspon društvenih medija, svi su doprineli promeni paradigme važnosti grend slem turnira u odnosu na druge turnire i naterali su da se jure za tim rekordima — i priča se o jurnjavi za tim rekordima. — šire prihvaćeno i naravno.
„Sada je drugačiji svet“, rekao je Federer.
U prošlim danima, rekao je: „Nije se radilo o zapisima. Ceo ovaj rekord počeo je, rekao bih, sa Samprasom koji je želeo da nadmaši 12 (Roja) Emersona. To je ono što je postavilo ovu generaciju koju sada vidimo sa Novakom i Rafom. Za mene se ne sećam mnogo, kada sam došao 90-ih, svih ovih ploča. Sećam se da ih je Pete nekako jurio, ali ja nisam bio svestan toga. Samo su rekli: „Oh, ti igraš kao Pit, pa ćeš biti „sledeći Pit Sampras“. Ja sam rekao: „Oh, OK.“
Uz to je zakolutao očima.
Zatim je Federer nastavio da razgovara o Samprasu: „Čak se i ne sećam koliko je Slemova imao u to vreme. Ne sećam se ni gde je položio taj rekord. Bio je to veliki trenutak, siguran sam, ali ja, istoričar igre, toga se zaista ne sećam.”
Igrači su se promenili. Medijska pokrivenost se promenila. Pažnja navijača se promenila.
„Ponašamo se drugačije, u procesu, takođe, i vođeni smo na drugačiji način. Mislim da niste planirali godinama unapred: „U redu, imam 10 godina unapred, pa hajde da to razdvojimo. Šta treba da uradim da bih postigao tako nešto?’ Nekada je bilo ’OK, šta ćemo igrati sledeće nedelje?’“, rekao je Federer. „Ja samo mislim da je drugačije i zato mislim da ćemo u budućnosti videti uspešnije igrače i da će moći da igraju duže, jer će održavati svoja tela.
Za trenutni broj novih talenata, uključujući šampiona US Opena i prvog rangiranog Karlosa Alkaraza, koji ima samo 19 godina, ili vicešampiona Otvorenog prvenstva SAD-a Kaspera Ruuda, koji je drugi sa 23 godine, primer je tamo.
Sada se postavlja pitanje: mogu li to da prate?
„Doveli su to na potpuno drugačiji nivo i pokazali da je sve moguće. Zamislite samo da nije bilo jednog od trojice, koliko bi ih imala druga dvojica. Verovatno bi imali blizu 30. … Mladim igračima poput mene i mlađoj generaciji daje inspiraciju da vide koliko je moguće igrati“, rekao je Ruud. „Mislim da taj rekord nikada neće biti oboren, ali da vidimo u budućnosti. Svašta se može dogoditi.”
Feliks Ože-Alijasim, polufinalista Otvorenog prvenstva SAD sa 21 godinom prošle godine, slaže se da je od pomoći imati nečemu čemu težiti.
Kao i imati uzore, za koje je zamenik kapitena Svetskog tima Patrik Mekinro istakao da su velika trojka u smislu sportskog duha i „načina na koji se igra zapravo igra na terenu“.
„Sada mlađi igrači naporno treniraju, uvek pokušavaju da napreduju, sve su profesionalniji“, rekao je Ože-Alijasim. „To podiže letvicu nivoa i konkurentnosti sporta, što mislim da gura sport napred.”
