Cena nafte je u četvrtak porasla za skoro 1 odsto, umanjujući ranije dobitke jer se tržište fokusiralo na zabrinutost za snabdevanje ruskom naftom, oživljavanje kineske potražnje, prenosi Rojters.
Fjučersi na naftu Brent su porasli za 63 centa, ili 0,7%, na 90,46 dolara nakon što su porasli za više od 2 dolara ranije na sesiji.
Američka nafta Vest Tekas Intermediate (VTI) je porasla za 55 centi, ili 0,7%, na 83,49 dolara, nakon što je porasla za više od 3 dolara ranije na sesiji.
Rusija je nastavila sa svojom najvećom regrutacijom od Drugog svetskog rata, što je izazvalo zabrinutost da bi eskalacija rata u Ukrajini mogla dodatno naštetiti snabdevanju.
„(Ruski predsednik Vladimir) Putinova ratoborna retorika je ono što podržava ovo tržište“, rekao je Džon Kildaf, partner u Again Capital LLC u Njujorku.
Ograničenja u snabdevanju iz Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) su dodala dodatnu podršku, kažu analitičari.
„Izvoz sirove nafte OPEK-a se smanjio u odnosu na snažan rast početkom ovog meseca“, rekao je Đovani Staunovo, robni analitičar u UBS.
Evropska unija razmatra ograničenje cene nafte, strože ograničavanje izvoza visoke tehnologije u Rusiju i više sankcija protiv pojedinaca, rekle su diplomate, odgovarajući na ono što je Zapad osudio kao eskalaciju moskovskog rata u Ukrajini.
Evropska agencija za hartije od vrednosti i tržišta (ESMA) takođe razmatra privremenu pauzu za energetske derivate pošto su cene porasle nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru.
Parametri takvog mehanizma treba da budu postavljeni na nivou EU kako bi se primenili na sve platforme koje trguju energetskim derivatima, navodi se u saopštenju.
Potražnja za sirovom naftom u Kini, najvećem svetskom uvozniku nafte, se oporavlja, pošto je prigušena strogim ograničenjima COVID-19.
Banka Engleske podigla je svoju ključnu kamatnu stopu za 50 baznih poena na 2,25 odsto i rekla da će nastaviti da „snažno reaguje, po potrebi“ na inflaciju.
Povećanje stope bilo je „manje nego što su tržišta određivala i prkosilo nekim očekivanjima da bi kreatori politike u Velikoj Britaniji mogli biti primorani na veći potez“, saopštila je ING banka.
Turska centralna banka neočekivano je snizila svoju referentnu stopu za 100 baznih poena na 12%, kada se većina centralnih banaka širom sveta kreće u suprotnom smeru.
Nakon snažnog porasta američkih Federalnih rezervi od 75 baznih poena u sredu, povećanje stope je takođe došlo i od strane Švajcarske nacionalne banke, banke Norge i centralne banke Indonezije i Južnoafričke banke rezervi.
Povećanja kamatnih stopa radi suzbijanja inflacije uticala su na akcije, koje se često kreću u tandemu sa cenama nafte. Povećanje stopa može obuzdati ekonomsku aktivnost i potražnju za gorivom.
„Ovo samo pokazuje koliko je sinhronizovan ovaj trenutni ciklus pooštravanja“, rekla je Dojče banka.
