Borut Pahor je, na konferenciji za štampu, izajvio da je vođena pristojna diskusija i da podele nisu bile toliko dramatične da spreče usvajanje zajedničkog dokumenta .
„Nismo bili u stanju da usvojimo deklaraciju i prestali smo pripremu uoči Samita, jer je bilo pitanja koja su nas delila. Tokom konferencije bilo je zajedničkih stavova, pa smo usvojili zaključke“, objasnio je on.
Preneo je da je reafirmisan značaj proširenja EU, kao hitan doprinos očuvanju mira i stabilnosti u regionu.
U zaključcima je naglašeno da je proširenje EU geopolitičko pitanje.
„Pozvali smo na ubrzanje procesa. Pozivamo da se dodeli status kandidata BiH do kraja ove godine, kao i da se ukine vizni režim. Takođe, pozivamo EU da podrži Zapadni Balkan u suočavanju sa energetskom i krizom u vezi namirnica“, naglasio je Pahor..
Istakao je i da su učesnici reafirmisali i privrženost dijalogu, kao jedinom načinu za prevazilaženje problema.
Izrazio je zahvalnost što su svi došli na otvoren razgovor i pokazali poštovanje. „Bilo je razlika u stavovima, ali stavili smo ih po strani“, rekao je Pahor.
Na pitanje da li je od Srbije traženo da prizna takozvano Kosovo, Pahor je kazao da je razgovarano o dijalogu, ali da to od Srbije nije traženo.
„Pozivam sve zemlje da nastave dijalog i reše problem u cilju mira i stabilnosti, to je moj lični stav“, rekao je Pahor.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović, koji je kopredsedavao sastankom, rekao je da se o tome nije razgovaralo, jer bi to bio put bez kraja.
Na pitanje da li je imao prilike da razgovara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o bilateralnim sporovima, Milanović je odgovorio da nije.
„Vučić nam je preneo da je trenutno dva prema jedan protiv članstva u EU. To je 80 odsto protiv, što je postotak koji treba uzeti politički u obzir“, naglasio je Milanović.
Pahor je naveo da cilj platforme „Brdo-Brioni“ nije razgovor o bilateralnim odnosima i problemima, već pristupni proces.
Na pitanje koliko je realno da EU usvoji status kandidata za BiH do kraja 2022. i ukidanje viznog režima, Milanović je rekao da „iskreno mora reći da ne zna“.
„Postoji mnogo predrasuda i uzdržanosti kod nekih članica. Indikativno je da je EU dala status kandidata Ukrajini, a ne i BiH. To je potpuno nemoralno i strašno. To sam rekao na mnogo prilika. Da sam ja neko ko odlučuje, dao bih uslovni status kandidata Ukrajini i BiH“, objasnio je Milanović.
Pahor je ukazao da je uvek bio političar koji se zalagao za „građenje korak po korak“, dodajući da uvek treba uočiti i najmanju mogućnost za napredak.
Kazao je da pre Samita EU u julu niko nije razgovarao o BiH, a onda je pokrenuta inicijativa da se toj zemlji da status kandidata, ali nije bilo konsenzusa na kraju.
Međutim, dodaje, usvojena je inicijativa da se uslovni status kandidata razmotri do kraja godine.
Milanović je rekao da nije dobro što su pre pola godine, kada je predlagano da se Ukrajini da status kandidata, neke zemlje govorile da je to nemoguće, kao što su Holandija i Nemačka, a da je onda iza kulisa postignut dogovor i Evropska komisija dobila nalog da da pozitivno mišljenje.
Predsedavajući Predsedništva BiH Šafik DŽaferović izjavio je da Proces Brdo-Brioni nije platforma u okviru koje se države regiona bave unutrašnjih pitanjima bilo koje od njih.
Dodao je da će se unutrašnjim pitanjima Bosne i Hercegovina baviti isključivo sama BiH, zbog čega danas na Samitu na Brdu kod Kranja nije ni usvojena nikakva deklaracija.
„Zadovoljan sam zaključcimam jer smo se bavili zajedničkim stvarima, koje su od interesa za sve nas koji ovde živimo. Nismo se bavili unutrašnjim pitanjima bilo koje države, što i nije zadatak ova inicijative“, rekao je DŽaferović.
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je da su na sastanku lidera Brdo-Brioni procesa usvojeni zaključci koji govore o tome da Brisel treba da posmatra Zapadni Balkan kao jedinstvenu geostratešku zonu i da zemlje regiona u jednom paketu treba da postanu punopravne članice.
Istakao je da bi Brisel u narednih pet godina trebalo da izdvoji više sredstava za podršku zemljama Zapadnog Balkana.
„U suprotnom, treba razmisliti kojim putem ići, jer smo videli da su druge zemlje dobile kandidatski status, a nisu ispunile većinu uslova za takav čin“, rekao je Dodik.
Crna Gora je blizu cilja da, kroz demokratske procedure, uključujući i parlamentarne izbore, dođe do stabilne političke vlade koja će nastaviti da vodi državu putem evropskog razvoja, izjavio je na Brdu kod Kranja crnogorski predsednik Milo Đukanović.
Kazao je da je na Smitu pomenuo da Crna Gora poslednje dve godine prolazi jednu interesantnu fazu demokratskog razvoja.
Đukanović je dodao da je to možda iz ugla suseda, regiona i EU moglo izgledati i problematično, ali da je Crna Gora i u tom period pokazala čvrstu opredeljenost za dalji nastavak evropskog puta i izdržala sva iskušenja kroz koja je prolazila.
„Crna Gora je danas bliže nego bilo kada tokom te dve godine svom cilju, a to je da kroz demokratske procedure, uključujući i parlamentarne izbore, dođe do stabilne političke vlade koja će nastaviti da zemlju vodi putem evropskog razvoja“, istakao je Đukanović.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da na sastanku lidera regiona na Samitu na Brdu kod Kranja nije bilo tenzija i da je bila bolja atmosfera nego prošle godine.
