VAŠINGTON – Bivši predsednik Barak Obama i njegova supruga Mišel posetili su se u sredu u Belu kuću prilikom otkrivanja zvaničnih portreta.
„Barak i Mišel, dobrodošli kući“, rekao je predsednik Džo Bajden pre nego što je pozvao Obame na binu da otkrije portrete.
„Divno je vratiti se“, rekao je Obama kada je došao njegov red da govori. Pohvalio je Bajdena — svog potpredsednika — kao nekoga ko je postao „pravi partner i pravi prijatelj“.
Umetnik koga je Barak Obama odabrao da naslika njegov portret kaže da „ogoljeni” stil njegovih radova pomaže u stvaranju „konekcije” između osobe na slici i osobe koja je gleda.
Robert Mekardi voli da predstavlja svoje subjekte bez ikakvog izraza lica i da stoji na beloj pozadini.
Bajden i prva dama Džil Bajden pozvali su Obamu i bivšu prvu damu nazad u njihov nekadašnji dom da otkriju svoje zvanične portrete. Bila je to prva poseta gospođe Obame otkako je njeno predsedništvo okončano u januaru 2017. Obama je posetio u aprilu kako bi pomogao u proslavi godišnjice glavnog zakona o zdravstvenoj zaštiti koji je potpisao.
Bivša prva dama je za svoj portret odabrala umetnicu Šeron Sprung.
Portreti stilski i sadržajno ne liče ni na jedan drugi u kolekciji kojoj će biti dodani.
Mekardi je rekao Istorijskom udruženju Bele kuće za najnovije izdanje njegovog podkasta „1600 sesija“ da je njegov stil „ugašen s razlogom“. Takođe je radio portrete Nelsona Mandele iz Južne Afrike, Džefa Bezosa iz Amazona i Dalaj Lame, između ostalih.
„Imaju običnu belu pozadinu, niko ne gestikulira, niko – nema rekvizita jer mi nismo ovde da bismo ispričali priču o osobi koja sedi umesto njih“, rekao je Mekardi. „Ovde smo da stvorimo susret između posmatrača i posmatrača.
Tehniku je uporedio sa sesijom sa psihijatrom u kojoj pacijent i lekar govore jedni drugima što je manje moguće o sebi „kako biste mogli da projektujete na njih“.
„I mi radimo istu stvar sa ovim slikama“, rekao je Mekardi. „Govorimo što je manje moguće o dadilji kako bi gledalac mogao da projektuje na njih.
McCurdi radi sa fotografije svojih subjekata, odabranih od stotina slika. Na svaki portret provodi od godinu do 18 meseci i rekao je da zna da je završio „kada to prestane da me nervira“.
Sprung, koja je takođe bila intervjuisana za podkast, opisala je da se osećala kao da je bila u „komedijskom skeču“ kada se sastala sa Obamom u Ovalnom kabinetu.
Stalno je tonula u kauč na koji je sedela dok su oni sedeli na čvršćim stolicama. Zatim je predsednica „odbacila“ odštampane reči koje je podelila svima u prostoriji. Onda je samo „utihnula“ i morala je „malo da udahne vazduh“ kada ju je neko drugi na sastanku pitao zašto slika. Onda je počela da plače.
„Pa ko zna šta je intervju stavilo na vrh, ali tako je prošlo“, rekao je Sprung.
Planirala je da gospođa Obama stoji na portretu, „kako bi mu dala određeno dostojanstvo“, ali je rekla da bivša prva dama „ima toliko dostojanstva da sam odlučila da to uradim sedeći samo zato što je izgledalo previše gore na nju. Toliko sam niži od nje.“
Sprung je na portretu radila osam meseci, dan i noć, najviše vremena koje je ikada potrošila na jednu sliku. Radila je u potpunosti od fotografija snimljenih na različitim lokacijama na državnom spratu Bele kuće. Ona je rekla da je najteži deo bio ispravna haljina.
„Boja je bila tako lepa i zaista sam želela da dobijem snagu boje i svetlosti“, rekla je Sprung, koja je radila portrete pokojne republičke Patsi Mink, D-Havaji, i Džinet Rankin iz Montane, prve žene izabran u Kongres.
Nedavna tradicija, bez obzira na političku pripadnost, učinila je da sadašnji predsednik ljubazno ugosti svog neposrednog prethodnika na otkrivanju — kao što je Bil Klinton učinio za Džordža H.V. Buš, Džordž V. Buš je uradio za Klintonovu, a Obama za mlađeg Buša.
Donald Tramp, koji je kritikovao gotovo sve o Obami i odstupio od mnogih predsedničkih tradicija, nije održao nikakvu ceremoniju za Obamu. Tako je Bajden, koji je bio Obamin potpredsednik, zakazao jedno za svog bivšeg šefa.
Obamin portret je namenjen za izlaganje u Velikom foajeu Bele kuće, tradicionalnom izlogu slika dvojice najnovijih predsednika. Trenutno tamo vise portreti Klintonove i Džordža V. Buša.
Portret gospođe Obame će verovatno biti postavljen sa njenim prethodnicima duž hodnika u prizemlju Bele kuće, pridruživši se Barbari Buš, Hilari Klinton i Lori Buš.
I McCurdi i Sprung rekli su da je teško zadržati njihov rad na portretima u tajnosti. Mekardi je rekao da to ne bi bio problem „da nije tako dugo trajao“. Sprung je rekla da je morala da okrene portret do zida kad god neko dođe u njen studio u Njujorku.
Istorijsko udruženje Bele kuće, neprofitna organizacija koja se finansira privatnim donacijama i prodajom knjiga i godišnjeg božićnog ukrasa, pomaže u upravljanju procesom izrade portreta i od 1960-ih plaća većinu onih u kolekciji.
Kongres je kupio prvu sliku u kolekciji, Džordža Vašingtona. Drugi portreti ranih predsednika i prvih dama često su dolazili u Belu kuću kao pokloni.
