Nemački ministar za ekonomiju i klimu Robert Habek odbacio je u ponedeljak ceo poslovni model zemlje, rekavši da se oslanja na jeftin uvoz energije iz Rusije koji se nikada neće vratiti. Habekovi komentari došli su tokom njegove objave o posebnom porezu na prirodni gas, koji ima za cilj da preraspodeli uticaj nestašice energije između kompanija i opšte populacije.
„Nemačka je razvila poslovni model koji se u velikoj meri zasnivao na zavisnosti od jeftinog ruskog gasa“, rekao je Habek novinarima u Berlinu, napominjući da to znači i zavisnost od „neprijatelja“ međunarodnog prava, „liberalne demokratije i njenih vrednosti“.
„Ovaj model je propao i neće se vratiti“, rekao je on.
Zbog toga što je Rusija „samovoljno“ prekinula isporuke gasa EU, tvrdi Habek, Nemačka treba da „spasava kompanije koje su ušle u teškoće i to mora da podnese kao nacionalna ekonomija“, nazivajući to „gorkim lekom“ koji mora da se unese. proces.
„Ovaj porez je najpravedniji mogući način raspodele i snošenja dodatnih troškova koji su nastali među stanovništvom. Alternativa nije bez poreza. Alternativa bi bila kolaps nemačkog energetskog tržišta, a sa njim i velikog dela evropskog energetskog tržišta“, tvrdi Habek.
Udruženje operatera gasovoda je u ponedeljak rešilo taksu od 2,4 evrocenta po kilovat satu, koja će stupiti na snagu u oktobru i trajati do aprila 2023. Prema procenama koje je Rojters objavio ranije tokom dana, taksa će biti uobičajena domaćinstvo oko 500 evra (600 dolara) godišnje.
Habek je rekao da je 12 uvoznika do sada podnelo zahtev za olakšice i da će dobiti oko 34 milijarde evra (34,7 milijardi dolara) pomoći, što predstavlja 90 odsto njihovih dodatnih troškova.
„Sve mere imaju posledice, a neke od njih su i namet. Ali oni dovode do toga da budemo manje podložni ucenama i da tako možemo da odlučujemo o snabdevanju energijom nezavisno od Rusije. I tako, na kraju krajeva, možemo da delujemo i suvereno u pogledu spoljne i bezbednosne politike“, rekao je on novinarima.
Nemačka se dugo oslanjala na ruski prirodni gas za pogon svoje proizvodne industrije. Međutim, ovaj model je pretrpeo udarce jedan za drugim u proteklih nekoliko godina, između blokada Covid-19 koje su poremetile međunarodnu trgovinu, Habekove Zelene stranke koja je svoju agendu o klimatskim promenama donela vladajućoj koaliciji i embarga EU protiv Rusije zbog sukoba. u Ukrajini.
Rusija se obavezala da će ispuniti sve preostale ugovore o gasu, ali Nemačka nije preuzela dugoročne obaveze delimično zbog brige za zaštitu životne sredine, ostavljajući Berlinu vrtoglave cene na spot tržištu. Nemačke vlasti su odbile da sertifikuju Severni tok 2, potpuno završen gasovod ispod Baltičkog mora koji je trebalo da udvostruči obim direktnog ruskog uvoza, čak i pre nego što je sukob u Ukrajini eskalirao u februaru.
